Skandinavski vs. naški – gramatika

24 Mar Skandinavski vs. naški – gramatika

Na početnom kursu norveškog, švedskog i danskog često dobijamo pitanje preplašenih polaznika „Da li je težak norveški jezik?“ ili samo komentar „Ja sam čula od mog druga da je švedski jako težak!“. Što je Ajnštajn još davno zaključio – sve je to relativno, te se stoga na pitanje o težini učenja švedskog, danskog i norveškog jezika ne može dati precizan odgovor. Proces učenja ova tri jezika težak je onoliko koliko se (ne) uči. Međutim, ono što kod učenja skandinavskih jezika igra veliku ulogu, jeste i koji nam je maternji jezik. Ukoliko govorite nekim od jezika bivših jugoslovenskih država, ovo je pravo mesto za vas. U narednom periodu poredićemo neke aspekte „naših“ i „njihovih“ jezika. Krećemo od osnova gramatike norveškog, švedskog i danskog jezika.

Skandinavski jezici nekada davno imali su padeže. Međutim kroz brojne jezičke reforme oni su se izgubili i danas „žive“ jedino u objekatskim oblicima ličnih zamenica. I to je to! Osim što se imenice ne menjaju po padežima, ni glagoli se ne menjaju po licima. Dok mi u našim jezicima imamo čak 6 oblika za prezent glagola biti (sam, si, je, smo, ste, su), oni imaju samo 1 – ?? ?? er / ?? är. Zbog ove činjenice, ako bez predznanja krenete da učite norveški, danski ili švedski jezik, već na prvom času moći ćete da sklopite rečenicu bez većih problema – bilo da je ona potvrdna ili upitna. Upotreba ličnih zamenica prati istu logiku. Tako će struktura „naše“ rečenice: Ja sam nastavnik. biti ista kao i struktura švedske rečenice koja ima isto značenje:

Dakle, sve što treba da uradimo jeste da menjamo subjekat. Oblik glagola se ne menja. Prosto, zar ne? U principu jeste, sve dok je rečenična struktura koju koristimo ispravna.Međutim, ukoliko se previše prepustimo logici našeg maternjeg jezika, a pritom ne ispoštujemo tu strukturu skandinavske rečenice, možemo upasti u zamku. Ubrzo nam rečenica neće mnogo smisla.

Na primer, hoćete na danskom nekome da kažete da ste umorni. Ako tom prilikom prosto poređate reči onako kako ste ih naučili desiće se da će vas Danac samo pogledati belo.A zašto će vas tako gledati? Problem je što smo se oglušili o osnovno pravilo uspešne komunikacije na danskom, švedskom i norveškom jeziku, a to je da rečenica (koja nije zapovedna) mora da sadrži i subjekat (ko vrši radnju) i predikat (šta se radi). Predikat ovde imamo, ali subjekat u ovom slučaju fali. Možda bi nekim slučajem Danac i mogao da nasluti šta je pisac hteo da kaže – tj. da postoji umor. Međutim, u ovoj rečenici nije jasno KO je umoran. Bukvalan prevod ovog pisanija bi bio: Umoran biti. Dakle, šta je trebalo da uradimo da bi naš danski prijatelj razumeo da smo baš mi umorni, a ne neko drugi? Struktura koju smo morali da primenimo je sledeća:

Kroz ovaj primer se dotičemo i prvog izazova u učenju švedskog, norveškog i danskog jezika, a to je redosled reči u rečenici. Zbog široke palete padeža koje u „našem“ jeziku koristimo, nama ovaj deo vrlo često predstavlja enigmu.

Kada odrasli ljudi krenu da uče norveški, danski ili švedski jezik, po pravilu prevode reči, u srećnijem slučaju cele fraze, onim redosledom kojim su napisane. Ukoliko na ovaj način prevedimo rečenicu sa norveškog na srpski, ona može zvučati malo nakaradno, ali će biti kud i kamo razumljiva. Ukoliko prevod ide u suprotnom smeru velike su šanse da nećemo uspeti da kažemo baš ono što nam je na umu.

Primera radi, možemo pokušati da „po naški” opišemo dešavanje na slici iznad. Subjekat ćemo staviti u nominativ, objekat u akuzativ, a predikat u prezent. A što se redosleda reči tiče, tu su nam ruke potpuno odrešene. Bez obzira šta od gorenavdenog odlučimo da stavimo na prvo, drugo ili treće mesto, nećemo pogrešiti. Značenje će biti isto, jedino što će rečenica imati malo drugačiji ton:

1. Mačka juri miša.

2. Miša mačka juri.

3. Juri mačka miša.

4. Mačka miša juri.

5. Juri miša mačka.

6. Miša juri mačka.

Međutim ako ovako „slobodno” pristupimo građenju rečenice na norveškom jeziku, rezultat će biti sledeći (u zagradama je prevod pravog značenja rečenice):

1. Katta jager musa. (Vidi bilo koju od 6 rečenica iz gornjeg paketa.)

2. Musa jager katta. (Vidi sliku ispod.)

3. Jager katta musa? (Da li mačka juri miša?)

4. Jager musa katta? (Da li miš juri mačku?)

5. *Katta musa jager. (%#$&?@©¶µ~¿ffiΩ)

6. *Musa katta jager. (Videti prevod pete rečenice.)

Dakle, u trenutku kada uspete da se oslobodite okova prevođenja reči i fraza onako kako razmišljate na maternjem jeziku, pobedili ste! Recept je da zapamtite formulu kako se pravilno na švedskom, danskom i norveškom gradi rečenica i pojednostavite tok misli. Na ovaj način lakše ćete učiti jezik i vaši skandinavski prijatelji znaće šta tačno želite da im kažete.

Ocena gramatike: prosto kao pasulj / ?? barnemat / ?? barnemad / ?? lätt som en plätt