Šta posle nivoa B2? Razume se, C1!

17 Mar Šta posle nivoa B2? Razume se, C1!

Možda ste i položili neki od testova na nivou B2, i ne samo što ste ispunili jezički uslov za upis na studije ili za dobijanje posla kojim želite da se bavite – istovremeno ste stavili tačku na dug i mukotrpan proces učenja, časova, priprema za ispit i stresa oko samog ispita. Olakšanje koje osećate je neopisivo. Ni ne sumnjate da je učenje daleko od gotovog.

Ispiti jesu teški, ali su to ipak samo ispiti. Čak i kada položite najviši zvanični test, i dalje osećate da dolazi do nesporazuma i nerazumevanja. Jedno je jasno – morate učiti još, ovaj put ne zbog ispita, nego zbog situacija u svakodnevnom životu koje u vama i dalje ostavljaju osećaj neuspeha, frustracije ili čak izolovanosti.

Posle nivoa B2 dolazi C1 koji opisuje naprednog korisnika koji jezik može koristiti tečno i tačno u velikom broju različitih situacija, i pismeno i usmeno; koji sa lakoćom može da razume jezičke i vanjezičke nijanse i slobodno ih koristi u svom govoru i pisanju. U većini slučajeva univerziteti, visoke škole i poslodavci u Norveškoj i Švedskoj ne zahtevaju više od položenog B2. Međutim u poslednje vreme je sve češće slučaj da se kriterijumi pooštravaju.

Put do nivoa C nije jednostavan, a jedan od razloga je taj što na tržištu udžbenika ne možete tako lako iskopati neki praktičan resurs za recimo C1. Postoje udžbenici kako za učenje norveškog, tako i za učenje švedskog na ovom nivou, ali to je daleko od dovoljnog da biste u stvarnosti i dostigli taj nivo. Drugi problem je psihološke prirode. Jako je teško probiti tu granicu B2 kada osećate da se kako-tako snalazite, da možda može bolje, ali da ni ovako nije strašno. Posebno kada ste prepušteni sami sebi, i treba sami sebi da organizujete učenje da bi do željenog napretka došlo. Ukoliko ste ipak odlučili da ostavite frustracije i neuspehe za sobom, evo nekih stvari na koje treba obratiti pažnju u ovom stadijumu učenja.

Gramatika

Do sada ste naučili mnogo, i osećate da nema puno toga što o gramatici još treba da naučite. Nemojte se zavaravati, jer svako znanje bledi od neupotrebe. Posebno ako na poslu koristite samo određeni set fraza i izraza, može se lako desi da ono najosnovnije zaboravite. Iako vam je verovatno mnogo zanimljivije da naučite nešto novo, predlažem da gramatičkim finesama posvetite manji deo svog vremena, a da veći deo uložite u obnavljanje bazičnih stvari. Neke od ovih stvari su inverzija, članovi, nastavci za oblik, pravilna upotreba perfekatskih vremena, predlozi, određeni i neodređeni oblik, red reči u rečenici. Iznanađujuće, ove „bazične“ greške su najčešće ono što razdvaja dobro od odličnog; i ako želite da zvučite super i da vaše pismene korespodencije budu zaista pismene, predlažem da obratite pažnju na ove sitnice. Jedan od načina da to učinite jeste da obnavljate jedno po jedno pravilo, a zatim da se trudite da ih primenjujete sve dok se ne primetite da ste ih u potpunosti savladali. Posebno sada, kada već imate kapacitet da koristite veliki broj reči i izraza na pravilan način i ne trošite mnogo vremena na traženje odgovarajućih reči.

Reči i izrazi

samo zato što do sada niste došli u situaciju da ne umete lepo da se izrazite. Tipični problemi po završetku nivoa B2 su nedostatak znanja o značenjskim nijansama između sinonima i načina na koji se različi ti sinonimi koriste, kao i manjkavo znanje o idiomima i metaforičkim izrazima i upotrebi istih (npr. šta je na norveškom hestehandel, a šta znači izraz med brask og bram; kada je ok na švedskom reći tro att gräset är grönare på andra sidan, a kada vara grön av avund). Jedan od načina da bez udžbenika učite nove reči i izraze jeste da čitate dosta – knjige, časopise, nedeljnike, dnevne novine, blogove – i da zapisujete nove reči i izraze. Osim pukog zapisivanja, nije loše nabaviti neki dobar jednojezični rečnik i zapisivati primere upotrebe i sinonime na norveškom ili švedskom. Nije loše prevoditi nove reči i na maternji ili neki drugi jezik kojim dobro vladate, čisto da biste bili sigurni šta one tačno znače (ali uzmite u obzir da iako za neke reči i izraze postoje prevodi, te reči i izrazi se ne koriste nužno na oba jezika na isti način). Različiti tekstovi mogu biti i dobar izvor materijala za proučavanje nove gramatike i gramatičkih finesa. Da biste sebi olakšali posao, birajte tekstove koji su vam interesantni iz ličnih ili profesionalnih razloga. Tako ćete sigurno naučiti još nešto pored samog jezika. Nije loše da povremeno zavirite u različite teme – ako se držite stalno istog, ubrzo će vam dosaditi!

Slika: YouTube screenshot

Izgovor

Izbegavali ste da vežbate izgovor od početka, misleći da nije važan. Imate problem jer mislite da zvučite previše grubo, ili imate objektivan problem da vas izvorni govornici jako teško razumeju, posebno dok se ne naviknu na „vaš govor“. Sada kada ste ostavili jurcanje za ispitima za sobom, možda nije loše da odvojite malo vremena i proniknete u tajne skandinavskih rečeničnih melodija i načina na koji se reči stapaju jedna u drugu u govoru. Možete se truditi da podražavate dijalekat kojim ste okruženi i koji vam se najviše sviđa. Ali pre toga, ne zaboravite na osnove! Dugi i kratki vokali su često ono što čini veliku razliku, a kao poteškoća prati polaznike kurseva švedskog i norveškog čak i nakon položenog testa. Velika je razlika između reči viste i visste – a u govoru tu razliku označava samo dužina vokala i. Jedan način da poboljšate izgovor na zanimljiv način je da pronađete neku muziku koja vam je prihvatljiva i probate da naučite neke tekstove koje ćete pevušiti uz muziku. Ili, možete gledati filmove, serije i programe putem onlajn tv-a, i naglas ponavljati delove rečenica ili čitave rečenice koje vam se sviđaju. Izgovor može biti teško učiti u teoriji (ali ne treba zanemariti ni ovu opciju), ali baš zato može biti zanimljivo učiti ga – sve što treba da radite jeste da pronađete izvor koji možete slušati više puta, ponavljate naglas ono što vam je zanimljivo, čudno, smešno ili teško i igrate se kao dete. Najbolje je imati nekakav tekst pred sobom u koji možete gleda dok se ovako „igrate“, jer ćete tako lakše povezivati pisane reči sa govornim ekvivalentima. I ne zaboravite da najviše vremena posvetite onome oko čega najviše lomite jezik!

Slika: pixabay.com

Produkcija

Ne zaboravite da stečena znanja upotrebite! Ako vaš posao ne podrazumeva mnogo pisanja ili ne studirate na norveškom, možete započeti pisanje dnevnika, pisati na forumima, ćaskati na društvenim mrežama ili raditi nešto slično što će vas naterati da s vremena na vreme upotrebite nova znanja, i testirate stara. Osim toga, bitno je da se uključujete u razgovore i situacije koje podrazumevaju komunikaciju sa izvornim govornicima, prilikom kojih možete testira svoje veštine, ali i „u letu“ naučiti nešto novo. Ovo je ključni detalj vašeg napretka, bez koga sve gorenavedeno možete baciti u vodu.

Izvor: Serbiske profesjonelle