Šta se, kako i koliko dugo studira u Norveškoj?

20 Feb Šta se, kako i koliko dugo studira u Norveškoj?

Na domaćim portalima često srećemo tekstove o najtraženijim zanimanjima u Norveškoj i o tome kojih obrazovnih profila nedostaje u toj zemlji. Druga strana tog novčića je pitanje kakvo školovanje mladi Norvežani zapravo biraju i kakvim poslovima streme. Uostalom, uvid u te trendove koristan je i onima koji razmišljaju o studijama različitih stupnjeva u Norveškoj. Podaci pred vama preuzeti su iz Izveštaja norveškog ministarstva prosvete o visokom školstvu za prošlu školsku godinu (2016/17).

Opšte brojke: 

3 + 2 je trajanje školovanja na bachelor, odnosno master nivou usvojeno kvalitativnom reformom (nama poznatom kao bolonjskom). Neke studije su kontinuirane, poput psihologije ili medicine, i traju 5, odnosno 6 godina. 

38 je ukupan broj visokoškolskih ustanova u Norveškoj. 

Od njih je 21 državna – 8 univerziteta i 13 „visokih škola“ (Høgskoler, politehničke visokoškolske ustanove).

Najpopularnije zanimanje – student! 

250.000 U 2016. prekoračena je „magična cifra“ od četvrt miliona studenata u Norveškoj – zemlji sa nešto preko pet miliona stanovnika. Od njih je 135.000 na osnovnim, bachelor studijama, oko 45.000 na diplomskim, master studijama, a oko 10.000 na doktorskim. Na taj broj treba dodati i oko 17.500 Norvežana koji su odabrali da studiraju u inostranstvu – tu su najpopularnije destinacije Australija i Sjedinjene države.

Rang liste se uglavnom formiraju prema uspehu u srednjoj školi. Slika: YouTube screenshot

100.000  kandidata – još jedna okrugla cifra koja je prekoračena u upisnom roku 2016. godine. Normalno se u Norveškoj budući studenti rangiraju prema rezultatima iz srednje škole, a ova brojka nam govori da je u proseku bilo dva kandidata po jednom studijskom mestu. Naravno, reč je o proseku – negde je navala bila znatno veća, a drugde su klupe ostale da zvrje prazne.

A gde je tolika navala?

Statistika kaže da je u Norveškoj najpopularnije studirati: 

1. Ekonomsko-administrativne smerove: ekonomija, marketing, menadžment, organizacione nauke. U toj branši najpopularnija visokoškolska ustanova je poslovna škola BI, sa ispostavama u nekoliko gradova u zemlji.
2. Visoku medicinsku školu: kao što je mnogima poznato, radno mesto medicinske sestre ili tehničara u Norveškoj zahteva visoku školsku spremu. Studije iz oblasti zdravstva i nege već godinama su u vrhu popularnosti, ali uz relativno visok procenat odustajanja (oko 20%).
3. Društvene nauke. Njima pripadaju sociologija i antropologija, ali i komunikologija. Ti smerovi, međutim, prednjače i po broju onih koji napuste studije – čak njih polovina nikad ne diplomira.
   

U stalnom usponu poslednjih godina su inženjerski i prirodno-matematički smerovi. Po popularnosti u tim oblastima ističe se Norveški tehnički univerzitet u Trondhejmu – NTNU.

NTNU – “norveški MIT” Slika: YouTube screenshot

Nalazi li se tu posao u struci?

Uprkos stalnom porastu broja studenata iz oblasti ekonomskih i organizacionih nauka, tržište rada se još nije zasitilo takvim kadrom, koji se lako udomi svuda, od lokalne administracije do vrha međunarodnih korporacija. Ni zdravstvenim radnicima ne preti dugo čekanje na birou. Školovanje kadra iz njihove branše u fokusu je norveške nacionalne strategije za visoko školstvo upravo zato što ih nikako nema dovoljno. Isto važi i za učitelje, ali perspektiva rada u prosveti ne mami buduće brucoše da kao prvi izbor zaokruže učiteljske i nastavničke smerove. 

Državna strategija stavila je akcenat i na neka nova prirodno-naučna zanimanja – obnovljivi energenti, ekološke i biološke nauke oblasti su koje se reklamiraju zagarantovanim zaposlenjem. Ustanove koje privlače studente takvim smerovima su pomenuti NTNU i Univerzitet bioloških nauka NMBU. Univerzitet u Trumseu (UiT) uspešno im parira novim inženjerskim smerom koji je postao pravi hit – tehnologija dronova.

Univerzitet u Trumseu prvi je koji školuje civilne upravljače bespilotnih vazduhoplova. Slika: Pixabay

Gde ostaju prazna mesta?

Godinama unazad pri dnu top lista su studije medicine i psihologije (što verovatno ima veze sa trajanjem tih studijskih programa). Ipak, taj broj je takođe godinama unazad postojan – norveško društvo praktično održava jedan te isti broj lekara i psihologa. 

Napori države da iškoluje veći broj učitelja i nastavnika ne daju zadovoljavajuće rezultate. Studijski programi za prosvetarske struke prolaze sa najgorim ocenama i u studentskim evaluacijama.

Studentske evaluacije – ko se pokaje?

Budući učitelji su nezadovoljni programom, a društvenjaci često odustaju od studija. Ipak, najčešće se pokaju studenti humanističkih nauka, poput istorije i filozofije, oblasti za koje proteklih godina vlada sve manje interesovanje. Diplomci humanističkih nauka su ujedno među onima koji najteže nalaze poslove u struci.

Na Policijskoj akademiji školuju se najzadovoljniji studenti u Norveškoj. Slika: YouTube screenshot

A ko je najzadovoljniji uslovima studiranja? Ako je verovati brojkama evaluacije – to su policijski kadeti. Ne kaju se ni studenti Arhitektonsko-dizajnerske škole u Oslu (AHO), dok studenti sa visokoškolskih ustanova u Moldeu i Stavangeru u globalu nisu tako zadovoljni kao prestoničke kolege.

Odlagati ili polagati?

U roku (za tri godine) osnovne studije završi 38% studenata, kod master studija taj procenat 40. Ali ako kad se oba stepena studija produže za po godinu dana, broj diplomiranih bachelora i mastera skače za po 15%.

Da zapnem ili obnovim drugu? Slika: YouTube screenshot

A gde sam tu ja?

U Norveškoj studira oko 13% stranaca. Udeo studenata iz zapadnih zemalja (sa Australijom i Novim Zelandom) znatno je manji od procenta studenata iz ostatka sveta (gde spadamo i mi). Među stranim studentima najpopularnije su visokoškolske ustanove u Oslu – Univerzitet u Oslu (UiO) i Visoka škola u Oslu i Akershusu (HOA), a od pojedinačnih studija doseljenicima su najprivlačnije farmacija i stomatologija, premda se visoko kotiraju i prirodno-naučni i tehnološki smerovi. Ni doseljenici nisu naročito zainteresovani za učiteljski poziv. 

Stranci koji žele da studiraju na norveškom jeziku moraju imati dokaz o zavidnom nivou jezičkih veština. Srećom, odnedavno takav dokaz mogu (bar delom) steći i u našem glavnom gradu. 

S druge strane, većina visokoškolskih ustanova nudi i programe na stranom jeziku (tj. engleskom). Po udelu programa na stranom jeziku prednjače Visoka škola za arhitekturu i dizajn u Oslu (AHO), Trondhejmski NTNU i Univerzitet bioloških nauka NMBU.

Piše: Jelena Loma