Šta to (ne) možete da naučite prateći seriju “Vikinzi”

15 Jan Šta to (ne) možete da naučite prateći seriju “Vikinzi”

Da li ste se do sad svrstali u grupu ljudi koji su se navukli na ovu hit seriju? Ili ste posle par odgledanih epizoda (ili scena) zaključili da kokice i čips loše reaguju sa povećanom količinom kiseline koju želudac luči od toliko krvi? Ili ste pak među onim (štreberima) koji se ne usuđuju da zaprate seriju iz straha da će se iznervirati ako fabula nema nikakve veze sa onim što je u istorijskim izvorima zapisano o famoznim Vikinzima? Istini za volju, pošto serija ide na History Channel-u, prosečan gledalac bi pretpostavio da će serija sadržati proverene podatke o vremenskom razdoblju kada su Vikinzi harali. Pogrešno! I sam tvorac serije Majkl Hirst kaže da mu i nije bila poenta da serija bude istorijski tačna, već uverljiva, što u mnogim delovima zaista i jeste. Ali s druge strane, priča sadrži previše odstupanja od potvrđenih činjenica da bi se usvojeno gradivo moglo koristiti na ispitu iz Uvoda u skandinavistiku. I u slučaju da ne spadate ni u jednu od tri gorepomenute grupe, a rado biste uživali u seriji punoj akcije, na momente zaista vrhunske glume, a imate malo više pojma od prosečnog Homo sapiensa o istoriji Vikinga, naš savet je da zaboravite na to i udubite se u priču. Pod uslovom da vam, kao što gore nagovestismo, stomak podnosi nasilje u svim mogućim oblicima. I eventualno ostavite čitanje ovog teksta za posle pošto upozoravamo da sadrži spojlere!

Slika: YouTube screenshot

Ovako je to bilo u nekoj zemlji seljaka u brdovitoj Skandinaviji

Vikinško doba predstavlja period od oko 250 godina koji se računa da kreće 793. godine kada su Vikinzi napali engleski manastir Lindisfarne, ali ne postoji tačna godina koja se može računati kao zaršetak istog. Do kraja 8. veka ljudi na teritoriji skandinavskih zemalja su se u dovoljnoj meri razmnožili da ih je bilo nešto više nego dostupne hrane, a s druge strane im je tehnološki napredak omogućio da izgrade izdržljive i kvalitetne brodove i čvrsto i ubojito oružje. Osim toga su imali i mehanizme pomoću kojih su se orjentisali na otvorenom moru. Logična posledica spoja tih okolnosti su poznati vikinški pohodi koji su imali za cilj pronalazak boljeg života u nekim manje ili više udaljenim krajevima ondašnjeg sveta. Doduše taj koncept «trbuhom za kruhom» je u ono vreme podrazumevao malo drugačije strategije u poređenju sa današnjim, i nijedan istorijski izvor ne opisuje Vikinge kao smerne putnike željne isključivo novih iskustava i spoznaje novih kultura i načina života. Pre se može reći da su bili krvožedni i beskrupulozni silovatelji i ubice koji su iskreno verovali da će im taj način života obezbediti sigurno mesto u Valhali. O bogovima kojima su se klanjali smo pisali ranije na blogu, za slučaj da hoćete se podsetite pre nastavka. Ali u ovom tekstu ćemo se uglavnom držati onoga što jeste ili niste mogli da naučite o Vikinzima prateći istoimenu hit seriju.

Slika: YouTube screenshot

Lažna braća Ragnar i Rolo i lažni toponim

Prva scena prve epizode govori mnogo o tome šta možete da očekujete u samoj seriji, a to je naravno «fight». Vrlo brutalan. Obliveni krvlju iskasapljenih protivnika dvojica kršnih Vikinga likuju na bojnom polju pokrivenom telima onima koji su već otišli, ali i onih koji se jaucima opraštaju od ovog sveta i kreću put Valhale. Jedan od njih, Ragnar Lodbrok, glavni lik serijala koga tumači Trevis Fimel, dok je drugi, njegov «rođeni brat» Rolo. Iako su oba lika zaista i živela i svaki je u svojoj sagi ovekovečen, serija se ne temelji u dovoljnoj meri na stvarnim događajima.

“Bratska” ljubav. Slika: YouTube screenshot

Prema najstarijem pouzdanom istorijskom zapisu Gesta Danorum Saksa Gramatikusa, Ragnar Lodbrok je bio potomak švedskog kralja, mada neki drugi istorijski izvori tvrde da je on zapravo bio u srodstvu sa danskim kraljem Gudfredom i umro je oko 860. godine. U svakom slučaju bio je kraljevskog porekla, mada mu prezimen u prevodu ne zvuči preterano kreljevski (Lodbrok – dlakave pantalone). U seriji se međutim njegovo poreklo vezuje za seljačku porodicu iz norveškog naselja Kategat, okosnice svih do sad snimljenih epizoda, koje pritom u Norveškoj nikad nije ni postojalo, ali je za potrebe serije napravljeno. Mesto u kom je serija inače snimana je okrug Viklou, nedaleko od Dablina. Sam naziv Kategat pak postoji, jedino što označava moreuz između danskog poluostrva Jutland na zapadu i Švedske na istoku (vidi mapu). Naziv se zapravo sastoji iz dve reči (donjenemačkog ili holandskog porekla) katt – mačka, gatt – rupa/grlo i aludira na veoma uzan prolaz pun stenovitih grebena i jakih struja, što ga čini izuzetno zahtevnim za plovidbu. Elem, za razliku od glavnog lika serije, pravi Ragnar se sasvim sigurno nije rodio u nepostojećem Kategatu, ni u drugom norveškom mestu, nije bio sin seljaka koji je zahvaljujući svojim veštinama i vrlinama napredovao na društvenoj lestvici, ali jeste živeo u prvoj polovini 9. veka n.e. i zaista jeste bio čuven kralj i junak koji je učestvovao u mnogim pohodima.

Mačije grlo

Roloov lik je najverovatnije zasnovan na norveškom (ili po drugim izvorima danskom) Vikingu koji se zvao Gange-Rolv i koji je postao prvi grof Normandije (oblasti tadašnje Franačke nazvanoj po Nordijcima koji su ih takoreći okupirali). Njegovo ime zapravo znači Pešak-Rolv, pošto je navodno bio toliko krupne građe da je uvek morao da pešači pošto mu je svaki konj koga bi zajahao bio premali. Sve do svoje smrti oko 928. godine n.e. on je tom oblašću vladao. To su nastavili i njegovi potomci, a jedan od njih je i čujevi Vilijam I Osvajač (odn. Kopile), kome je Gange-Rolv bio navrdeda i ujedno jedan od predaka današnje britanske kraljevske porodice. Rodio se polovinom 9. veka, umro, kako rekosmo, solidan broj decenija godina kasnije, na osnovu čega zaključujemo da je mogao biti Ragnarov brat samo u slučaju da im majka bila reproduktivno sposobna koliko i džinovska kornjača sa Galapagosa.

Vikinške kose obično nose neko preko oka, neko do boka

Ono što zapada za oko kod svih likova su njihove fantastične frizure za šta su nesumnjivo angažovani vrhunski frizeri, kao i prava remek dela majstora u oslikavanju tela. Scene bitaka sasvim sigurno dobijaju na snazi dok ratnik u zaletu sekirčetom cepa protivničku lobanju na pola, a pletenica koja inače krasi kršna leđa ratnika, prati silovite pokrete ruke, sa istetoviranim motivima na ćelavom profilu glave isprskanih krvlju ostavljaju baš moćan utisak.

Ragnar i njegov najstariji sin tik nakon posete frizeru. Slika: YouTube screenshot

Međutim pravi Vikinzi koji su živeli u severnim krajevima Evrope sasvim sigurno nisu brijali kosu iznad ušiju kako bi oslikali kožu, pošto bi tako nešto bilo potpuno suludo uraditi u prilikama kada je bitno održali telesnu temperaturu iznad prihvatljivog minimuma. Osim toga, ni te kike i šiške nisu uopšte toliko često dolazile do izražaja pošto su Vikinzi (kao uostalom i drugi normalni ljudi u bitkama) po pravilu nosili šlemove. Bez obzira da li su bili kožni ili metalni, zahvaljujući njima su ratnici uspevali da izvuku živu glavu iz bitke. Pritom to nisu bili šlemovi poput onog kakav ima Hogar Strašni, sa rogovima, takve su Vikinzi nosili samo u izuzetnim prilikama, obrednim ceremonijama ili su bili izloženi u njihovim hramovima. I sva sreća što im Hirst nije stavio takve, budući da je među nepoznanicima Vikinškog doba urženo verovanje da su njihovi šlemovi imali rogove. Ali zašto im je onda skinuo njihove šlemove? Razlog je najverovatnije praktične prirode pošto bi bilo malo teško pratiti ko je koga mlatnuo kad bi svi nosili manje-više slične šlemove umesto da zamahuju svako svojom karakterističnom kikom.

Nešto kao hodočašće, samo brutalnije

Još jedna nelogičnost iz prvog serijala se vidi u osmoj epizodi kada stanovnici Kategata kreću na naporan put preko planina do Upsale gde je smešten Odinov hram. Povod za odlazak tamo je obred koji su praktikovali svake devete godine u periodu tokom devet dana oko zimske kratkodnevnice, a koji je po modernim shvatanjima veoma surov. Svakog od tih devet dana bi obredno žrtvovali devet muškaraca i njihova tela kačili da vise ispred hrama. Običaj surovog klanja radno sposobnih muškaraca zaista jeste opisan u istorijskom izvorima, hram je takođe postojao, ali sasvim sigurno nije mogao da bude izgrađen u stilu hrišćanskih drvenih crkava koje su počele da se grade po Skandinaviji tek nakon što je Vikinško doba bilo prošlost. Osim toga, grad Upsala se nalazi na svega 15 metara iznad površine mora, dok je kompletna svita u seriji imala dušu u nosu dok se ispenjala do hrama na vrhu strme planinčine. Verovatno gacanje po dosadnoj ravnici ne bi bilo ni izbliza toliko dramatično koliko savladavanje uspona od oko 45°.

«Odinov hram» u «Upsali». Slika: YouTube screenshot

Toliko o prvom delu, za više spojlera dođite sledeće nedelje.

Piše: Aleksandra Milovanović