31 Dec Stara narodna novogodišnja verovanja u Skandinaviji
Kao što je slučaj i u današnje vreme, i u prošlosti se poslednji dan u godini obeležavao sa nadom da će iduća godina biti dobra i ispunjena. Ali prema starim skandinavskim verovanjima, da bi se to i ostvarilo, neki običaju su morali biti ispoštovani. Bilo ih je naravno mnogo više, ali mi ovde iznosimo samo neke od njih.
Hrana je svakako bila bitan momenat. Kao prvo, moralo se paziti da za novogodišnjom trpezom nikako ne sedi trinaestoro ljudi, jer se za taj broj još tad smartalo da donosi nesreću. Gledali su da tačno u ponoć unesu neki zalogaj, jer bi to značilo da tokom cele naredne godine neće biti gladni.
Ta tradicija je u današnje vreme zamenjena ispijanjem šampanjca (ili nekog drugog prigodnog alkohola). Obično bi spremali meso od irvasa, koje je važilo za jedno od najluksuznijih vrsta mesa na ovim prostorima, ali su takođe bile aktuelne i prepelice, divljač ili u nešto skromnijoj varijanti jagnjetina ili svinjetina. Posle obroka se trpeza ne bi odmah raspremala, već bi sve ostajalo da stoji tako do narednog jutra – prvog u novoj godini.
Slika: Matprat / YouTube screenshot
Zatim se verovalo da tokom novogodišnje večeri mladi treba da saznaju ko će im biti budući bračni partner, kao i u kojoj će kući živeti. Punili su stoga kofe vodom i gledali u odraz na površini. Po pravilu bi se „pojavilo“ neko lice, ali je bilo malo teže u odrazu uočiti kuću. Međutim i za to su imali rešenje. Ako ne bi uspeli da uoče kuću (što – baš čudno – uglavnom nisu), onda bi sipali belance u šolju vode, koju bi ostavili da prenoći ispred ogledala. Verovali su da će naredno jutro ta njihova subdonosna kuća da se oslika u ogledalu. Ali taj običaj je imao i alternativu, trebalo je samo staviti obuću ispod kreveta u obliku slova T i osoba koju bi sanjali te noći je zapavo osoba koja im je suđena da sa njom provedu život.
Slika: Commons Wikimedia
Ukoliko je vreme bilo hladno i vlažno poslednjeg dana u godini, verovalo se da će i vreme tokom meseca jula naredne godine takođe biti hladno. I suprotno – blage temperture na 31. decembar bi značile lep mesec jul. A ukoliko bi nebo bilo izrazito zvezdano, verovalo se da će naredna godina biti posebno dobra za nordijsku šumsku kupinu, močvarnu malinu ili lososovu bobicu, kako se kod nas naziva (švedski: hjortron, norveški: multe ili molte, danski: multebær). Biljka ima visok status u celom tom regionu, tako da se njen plod u narodu naziva još i „šumsko zlato“.
Slika: YouTube screenshot
Jedino tokom novogodišnje noći su prema verovanju ljudi imali šanse da ih mitsko biće, tzv. Vodenjak (norveški: Fossegrim, švedski: Strömkarlen), nauči da sviraju violinu i da eventualno trampe svoju violinu za njegovu. Prilikom razmene bi Vodenjak tražio i prigodnu žrtvu – jagnje, šunku ili već neki drugi komad mesa sličnog kvaliteta, koji bi bio ostavljen do mlina pored vodopada ili reke, i tačno u ponoć bi Vodenjak došao da izvrši trampu. Violina bi bila tačno onog kvaliteta kog je i prinešeno meso. Dakle, loše meso – loša violina, dobro meso – dobra violina! Ima puno priča o Vodenjaku koji je tom prilikom mogao da bude vrlo nezadovoljan i imao želju za osvetom. U nekim slučajevima bi samo naučio osobu da svira violinu, ali ne i da je pravilno naštima, što baš i nije bilo u potpunosti upotrebljivo znanje.
Slika: YouTube screenshot
No Comments