Svalbard – mesto gde možete sve osim dve stvari

21 Dec Svalbard – mesto gde možete sve osim dve stvari

Jesenas je na platformi Remote objavljena lista najpopularnijih svetskih destinacija za digitalne nomade. S obzirom da je u pitanju relativno moderna grupa ljudi, ne bi trebalao da iznenadi činjenica da su se pojedini gradovi bogati istorijskim i kulturnim nasleđem našli pri dnu liste ili da ih na njoj uopšte ni nema. Kriterijumi na osnovu kojih je lista sačinjena su otvorenost, pristup internetu, kvalitet života, bezbednost, cene, lepota okruženja i postojanje podsticaja. U prvih 20 mesta su se na iznenađenje mnogih pojavilo čak 5 lokacija u nordijskim zemaljama, a možda najinteresantnije je što se norveška teritorija Svalbard našla na 6. mestu (odmah iz finskog Helsinkija). Otkud toliko pozitivnih ocena za ovu belu mrlju nadomak šrafa na globusu?

Slika: wikipedia.org

Populacija ovog zabačenog arhipelaga broji oko 1000 belih medveda i 3 puta toliko homosapiensa nalazi se i najsevernija crkva, univerzitet i pivara na svetu. Iako imaju svoju pivaru, ne može se reći da je cena alkohola niska, niti da je dostupan u velikim količinama. Svalbard je ujedno i jedno od retkih mesta na planeti gde svako može da dođe bez vize i da se nastani, nebitno koje državljanstvo ima, pod uslovom da ima posao i mesto za stanovanje.

Nedostatak urbanih atrakcija je po mišljenju ispitanika nadomestila neodoljiva divljina. Glavni grad, Longyearbyen, okružen je zaleđenim jezerima, glečerima i zeleđenom tundrom, ali navikavanje na tu surovu klimu predstavlja svakako jedan od najvećih izazova života na ovom mestu. Dok leta mogu biti blaga i ponekad bez snega, zimi vlada stalni mrak čiju monotoniju prekidaju snežne oluje i lavine.

Čak i ljudi koji godinama žive na Svalbardu, teško da mogu da se nazovu domaćinima. Oni su ništa više do gosti pravih starosedelaca ostrva – belih medveda. Mada ih po pravilu ne viđamo kako se švrćkaju ulicama prestonice, nije retkost da se tamo nađu. Iz tog razloga stanovnici uvek ostavljaju vrata svojih domova otključana – kako bi ljudski prolaznici koji se nađu oči u oči sa domaćinom brzo mogli da se sklone na bezbedno. A i imovinski kriminal nije nešto čime se lokalna policija bavi.

Dok u ostatku Norveške čak ni policija nije naoružana, na ovom delu norveške teritorije je to obavezno za sve koji se udaljavaju iz glavnog grada, a da to nije u sklopu organizovane ture. Norveška Vlada imenuje Guvernera koji predstavlja najvažnijeg čoveka ovde, a ujedno je i načelnik policije. Ova institucija nema više od 40 zaposlenih, a zadužena je za sve od akcija spasavanja, sklapanja i razvoda braka, ekoloških pitanja i izdavanja dozvoli za nošenje oružja i boravak generalno.

Mogućnosti zaposlenja ovde su poprilično ograničene, naročito imajući u vidu skorašnje obustavljanje rudarskih aktivnosti. U ponudi su skromna administracija, ustanove iz oblasti zdravstva i obrazovanja, uključujući univerzitet koji predstavlja globalni centar za arktička istraživanja i nešto turizma. U ostatku arhipelaga smešteni naučnici iz više zemalja u istraživačkom centru Novi Olesund. Norveška nacionalna služba za zapošljavanje oglašava slobodna radna mesta i ovde, a i norveški državljani koji odluče da se presele i rade na Svalbardu, obuhvaćeni njihovim obaveznim penzionim i socijalnim osiguranjem. Međutim važno je razumeti da se ovo ne može odnositi na države potpisnice ugovora EEP-a. Moguće je pokrenuti sopstveni biznis, ali je neophodno raspitati se o potrebnim uslovima u službi guvernera.

Što se tiče obrazovanja i vaspitanja, na Svalbardu ima svega od vrtića do univerziteta. Jezik koji se koristi u školama je engleski i norveški. Postoji kulturni centar sa bioskopom gde se prikazuje više od 100 filmova godišnje. Ima supermarketa sa širokim asortimanom robe, doduše po skupljim cenama nego u kopnenom delu Evrope, što se posebno odnosi na sveže namirnice. Iako je alkohol oslobođen akciza, postoji tzv. sistem kvota. Njime je ograničena količina alkohola koju pojedinac može da kupi tokom određenog meseca.

Longyearbyen iz kamere za video nadzor. Slika: YouTube screenshot

Na osnovu svega napisanog, ispada na Svalbardu možete praktično sve. Međutim dve stvari ne možete nikako – da se rodite i umrete. Od zdravstvenih usluga je dostupno sve ono što bi se moglo svrstati u osnovno, osim porođaja. Trudnice nastanjene na Svalbardu moraju 3 sedmice pred planirani porođaj da se privremeno isele odatle i porode se negde drugde. Što se tiče smrti, nakon što se saznalo da se zbog permafrosta tela ne raspadaju, groblje je zatvoreno, te svi posmrtni ostaci moraju biti pokopani negde na kopnu.