Šveđani i Šveđanke na Olimpijskim igrama

14 Sep Šveđani i Šveđanke na Olimpijskim igrama

Za nama su još jedne Olimpijske igre koje će po svoj prilici naći svoje mesto u nekom od kvizova znanja u vidu pitanja „Koje godine su održane Olimpijske igre u Tokiju 2020?“. Doduše nisu prve koje se nisu održale kada je planirano, ali jesu jedine do sad održane bez prisustva publike. Kada dođe vreme letnjih igara, čak ni velikim ljubiteljima ne bi nordijske zemlje bile prva asocijacija. Švedska je međutim bila jedna od svega 14 zemalja koje su učestvovale na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine. Šesnaest godina kasnije imali su ti čast da budu domaćini iste, a 1956. godine su ugostili predstavnike konjičkih sportova (iako je većina igara održana u Melburnu). Daleko više uspeha sigurno postižu na zimskim igrama, ali je interesantna činjenica da od početka organizovanja zimskih igara nijednom nisu organizovane u Švedskoj.

Slika: YouTube screenshot

Interesantna činjenica za Olimpijske igre u Stokholmu 1912. godine je ta da su prozvane „švedskim remekdelom” budući da su bile prve na kojima su korišćeni elektronski uređaji za merenje vremena, a po prvi put je uvedeno plivanje u ženskoj konkurenciji. I to u stokholmskoj luci! Takođe bila prva na kojoj je učestovala jedna azijska zemlja – u pitanju je bio Japan, dok je danas nezamislivo gledati olimpijske igre bez kineskih ili japanskih gimnastičara. Švedska je tada osvojila najveći broj medalja (65), a dobila je i prvu olimpijsku šampionku Gretu Johansson.

Greta u stokholmskoj luci, ne preterano pobednički raspoložena. Slika: Wikipedia

Tako je to bilo pre više od jednog veka, ali danas pišemo o švedskim uspesima u Tokiju od ove godine. Uprkos svim okolnostima koje su pratile manifestaciju, skandinavski sportisti su uspeli da poberu brojne uspehe i mogu se pohvaliti sa čak 2 nova svetska rekorda. Šveđani su ekipno zauzeli 23. mesto sa osvojena 3 zlata i 6 srebra. Nije loše, mada im je prosek nešto bolji – 7. mesto na zimskim i 13. na letnjim olimpijskim igrama.

Dobar znak uspeha je kada ste poznatiji od svog sporta. Skok s motkom nije preterano popularan u Švedskoj, ali Armand „Mondo” Duplantis jeste. Mladi Amerikanac je prava zvezda u Švedskoj. Iako je rođen i odrastao u Luizijani, majka mu je Šveđanka pa je Mondo mogao da bira koju će zemlju predstavljati. I odabrao je Švedsku.

Duplantis na vrhuncu zadatka. Slika: YouTube screenshot

Od kada je počeo da se takmiči pod švedskom zastavom 2015. godine uložio je veliki trud da se dodvori publici, između ostalog učeći jezik (online, kao i veliki broj naših učenika). Pomoglo je i što je postavio svetski rekord (6.18 metara!) a ovog leta im je doneo i olimpijsko zlato. Prošle godine je proglašen omiljenim sportistom u zemlji, nadamo se samo da se Zlatan nije ljutio.

Samoproglašeni “švedski Vikinzi” Daniel Ståhl i Simon Pettersson su ubedljivo osvojili zlato i srebro u bacanju diska, jednoj od najstarijih disciplina na Olimpijadi. Ko je gledao takmičenje, seća se sigurno njihove proslave: “I’m a Swedish Viking!” Međutim domaća štampa nije propustila priliku da im lupi packu zbog činjenice da su, iako je prema korona pravilima koja su važila u Tokiju to bilo strogo zabranjeno, prisustvovali rukometaškoj utakmici između njihovih zemljaka i Danaca. I po završetku slavili pobedu sa njima.

Daniel u svom elementu. Slika: YouTube screenshot

Od ostalih bazičnih sportova Šveđani su zahvaljujući Sarah Sjöström došli i do medalje u plivanju. Ona je sa svega 15 godina uspela da se probije u ovom sportu osvojivši zlatnu medalju u disciplini 100 m delfin na Evropskom prvenstvu 2008. godine u Eindhovenu. Time je postala najmlađa švedska evropska prvakinja u nekom olimpijskom sportu, ali se nije tu i zaustavila. Iako je od tog uspeha prošlo mnogo godina, a skandinavski mediji februara meseca brujali kako je njeno učešće na ovogodišnjim igrama pod velikim znakom pitanja zbog operacije lakta kojoj se podvrgla usled povrede, ova vikinška heroina je pokazala da se na nju još uvek može računati. Dokaz je osvojeno 2. mesto na 50m slobodnim stilom.

Sara na startu pred finalnu trku. Slika: YouTube screenshot

A osim nje, još 22 heroine su dale Šveđanima razlog za slavlje time što su priredile zaista dramatično finale u fudbalu. I pored toga što je publika falila, napetosti nije nedostajalo. U poslednjim minutima je Švedska uspela da izjednači rezultat na 1-1, a onda su krenuli penali gde je Kanada ipak uspela da se dočepa zlata. Neki kažu „loša sreća“, drugi „početničke greške“, ali srebrna medalja svakako nije zanimarljiv uspeh.

Šveđanke pevaju himnu pred finalnu utakmicu. Slika: YouTube screenshot

Preostale medalje su Šveđani osvojili u konjičkim sportovima, kako u ekipnoj, tako i pojedinačnoj konkurenciji.

Piše: Danijela Živković