21 Oct Tragom muzike iz Novog Sada do Lakselva. Iz prve ruke
Posle duže pauze u objavljivanju tekstova na blogu, delimo sa vama intervju sa Ljubomirom Nikolićem, jednim od polaznika škole.
Da li bi mogao za početak da ispričaš nešto o sebi?
Ja sam kompozitor savremene klasične muzike i muzičar. Završio sam Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Imam dva sina, od 9 i 21 godinu, i 2023. godine smo zajedno sa porodicom doneli odluku da se preselimo iz Novog Sada u Norvešku. Još u Novom Sadu sam počeo da učim norveški jezik u školi Nordia Senter. Jezik mi je u početku bio veoma čudan – naročito zvučno, što mi je kao muzičaru predstavljalo poseban izazov. Posle otprilike šest meseci učenja, krenuo sam na intervjue, prvenstveno iz radoznalosti i da bih mogao da razgovaram sa Norvežanima. To se pokazalo kao dobra odluka, jer sam iste godine dobio posao nastavnika u kulturnoj školi (kulturskolelærer) na severu Norveške, u malom i mirnom mestu Lakselv. Sve se odigralo veoma brzo – od same odluke o preseljenju, traženja zemlje u koju ćemo se doseliti, pa do konačne selidbe 4. januara 2024. Direktor me je obavestio da sam dobio posao i da će se nastava održavati na norveškom jeziku. To je za mene bio veliki izazov, ali i odgovornost.
A šta tačno tamo radiš u školi? I kako je koncipirana ta vrsta škole?
U kulturnoj školi predajem hor, pevanje i nekoliko instrumenata (klavir, harmonika, gitara). Kao kompozitor, koristim znanja i veštine iz različitih oblasti muzike. Muzičko obrazovanje u Norveškoj značajno se razlikuje od onog u Srbiji. Deca pohađaju kulturne škole, što je praktično prvi stepen muzičkog obrazovanja, a kasnije mogu da nastave u srednjim muzičkim školama ili na fakultetima. Posebno mi se dopada to što, iako postoji jedinstven državni plan i program, nastavnik ima veliku slobodu za varijacije – kvalitet nastave zavisi od njegove kreativnosti. Kulturskolen nema fokus na takmičenja i stroge programe – ona je pre svega mesto gde deca razvijaju motoriku, kreativnost, zajedništvo i osećaj postignuća. Moto škole je: “Kulturskole for alle” – bez obzira na godine, nacionalnost ili versku pripadnost, svako može da bude učenik, uz vrlo pristupačne cene.
Što se tiče posla nastavnika u kulturnoj školi, rad je podeljen na tri vrste obaveza:
Undervisningsfestet tid – direktna nastava sa učenicima.
Planfestet tid – zajedničke obaveze poput sastanaka, planiranja i školskog razvoja.
Selvstendig arbeidstid – deo radnog vremena koji nastavnik sam organizuje (pripreme za nastavu, administrativni rad, kontakt sa roditeljima, ali i fleksibilne aktivnosti koje doprinose pedagoškom radu, poput šetnje ili ličnih priprema).
S obzirom da ste se doselili u Severnu Norvešku, da li je bilo teško da se prilagodite klimi koja je bitno razlikuje od vojvođanske umereno-kontinentalne?
Ne znam da li bi „teško“ bila prava reč, ali „izazovno“ sigurno jeste. Oblast u koju smo se preselili zove se Finnmark, na gotovo 69,39 stepeni severne geografske širine. To je prelepa tundra sa mnogo jezera i reka, jedinstveno mesto za pecanje lososa, gde svake godine dolaze turisti iz Britanije, Holandije, Švedske i mnogih drugih zemalja. Leto je sveže, prosečna temperatura se kreće oko 12–15 stepeni.
Iako klima može biti zahtevna, ne samo zbog hladnoće već i zbog arktičkog vetra, priroda i vazduh su nestvarni i drugačiji od svih mesta u kojima sam ranije bio. Često koristimo slobodne dane za vožnje kolima i obilazak udaljenijih predela. Ovog leta smo posetili Severni rt (Nordkapp), jedno od najspektakularnijih mesta Evrope. Finska nam je udaljena svega stotinak kilometara, pa i tamo povremeno odlazimo.
A s obzirom da je mesto značajno manje od Novog Sada iz kog si se preselio, kako si doživeo taj prelaz?
Lakselv ima oko 3.000 stanovnika, ali poseduje iznenađujuće dobru infrastrukturu: osnovnu i srednju školu, školu za odrasle, fudbalski klub, jahački klub, golf teren, skate park, bazen i plivački klub, gimnastiku, taekwondo, aerodrom, autobusku stanicu, dva pevačka društva, crkveni hor, floorball, biciklistički klub, penjački klub, plesni klub i teretanu. Tu su i vožnja skutera zimi – glavna aktivnost mladih.
Specifičnost života u Lakselvu je i period od gotovo dva meseca kada nema sunca. To nije potpuni mrak, već stanje slično večernjem sumraku, naročito u decembru. Upravo pre i posle decembra i januara imao sam priliku da doživim nešto što ranije nisam video – polarnu svetlost (nordlys). Nebo se otvori u svim bojama i prizor izgleda nestvarno, naročito pri veoma niskim temperaturama.
A kako vi preživljavate tu mračnu zimu kada nema polarne svetlosti?
Zimi često putujemo, jer decembar i januar nude malo mogućnosti za aktivnosti. Već krajem januara dani postaju duži, a od februara do maja traje skijaška sezona. Moja supruga je brzo našla posao u hotelu, koristeći samo znanje engleskog, dok stariji sin ima plaćenu radnu praksu.
Da li za kraj imaš neki savet za sve koji možda razmišljaju da krenu tvojim stopama?
Treba biti odlučan, motivisan i uporan. Ključ za dugoročan uspeh i integraciju jeste učenje norveškog jezika – investicija koja se višestruko isplati, ne samo zbog posla, već i zbog bogatijeg socijalnog života i kontakata sa Norvežanima. Mi smo veoma zadovoljni – pronašli smo svoj mir u uređenoj i organizovanoj zemlji, gde se vodi briga o očuvanju životne sredine, gde vlada međusobno poštovanje, i gde je normalan život dostupan svakoj porodici. To je prostor u kome se planovi i snovi mogu ostvarivati u pozitivnom i podržavajućem okruženju. Pa kome to zvuči primamljivo, Norveška je pravi izbor.
No Comments