Trøndersk dialekt – da li je to uopšte norveški?

12 Jan Trøndersk dialekt – da li je to uopšte norveški?

U nekim od ranijih tekstova smo delili lična iskustva sagovornika koji su se obreli u različitim delovima Norveške na temu dijalekta. Na samom početku kursa norveškog negde provučemo i činjenicu da to baš nije jedan uniformni jezik kojim se svi isto duž skoro 2000 km duge zemlje služe. Logično da su velika geografska udaljenost i ne preterano pristupačan teren uticali na pojavu razlika u govoru lokalnih stanovnika. Stoga ne iznenađuje ni činjenica da ovde dijalekti imaju veoma bitan status. Mnogo bitniji nego što je to slučaj u drugim državama. Danas je naša sagovornica Ivana Ilić Aakerholm koja se sticajem životnih okolnosti nastanila u središnji deo ove dugačke zemlje.

Dolazak u Norvešku čiji ste jezik nedavno savladali uvek predstavlja svojevrstan izazov u vidu prilagođavanja novim prilikama, ljudima, poslu, vremenskim uslovima, a naročito dijalektu područja u koji ste se doselili. To da je jezik svojevrstan kulturološki fenomen koji oslikava prilike, običaje i narav svojih govornika, najbolje dočarava jedan od najspecifičnijih, a neki bi rekli i najneobičnijih ili čak najtežih dijalekata norveškog jezika, njegovo veličanstvo – trøndersk. Ovaj dijalekat se govori u centralnom delu Norveške, u regionu Trøndelag po kom je i dobio ime, oblasti Nordmøre i na krajnjem jugu regiona Nordland.

 Trondhajm iz mog ugla. Slika: Privatna arhiva

Ako biste Norvežane iz ostalih delova zemlje upitali šta misle o ovom dijalektu, neki bi kroz osmeh rekli da je to simpatičan dijalekat srca Norveške. Drugi bi se požalili da imaju poteškoća da ga pošteno razumeju, dok bi ga neki opisali kao drzak ili pak vulgaran.

Ukoliko biste same trøndere (prim.aut. stanovnike ove regije) upitali šta misle o svom dijalektu, pored toga što bi vam najverovatnije na pitanje odgovorili pitanjem, sa puno ponosa bi vam priznali da je on deo njihovog ličnog identiteta i mesta odrastanja.

Bilo kako bilo, u pitanju je dijalekat pred kojim ćete se na početku najverovatnije osećati nemoćnim, a onda je vrlo verovatno da ćete biti isfrustrirani zbog silnih jezičkih odstupanja od onoga što ste na kursu norveškog jezika naučili. Međutim, ta ista odstupanja će vam brzo ući u uši i srce. Ukoliko svesno ili nesvesno vaš norveški nakon nekog vremena poprimi karakteristike ovog dijalekta, primetićete kako vam to može pomoći u zadobijanju pažnje i naklonosti dobroćudnih i srdačnih trøndera.

Suprotno očekivanju, u ovom delu norveške je poljoprivreda prilično razvijena, čemu svedoči ova slika žitnice Frosta. Slika: Privatna arhiva

Kao i svaki norveški dijalekat i trøndersk ima nekoliko svojih varijanti. Tako razlikujemo dijalekat Trondhajma, Røros-a i dijalekat severnog Trøndelag-a. Takođe u najvećem gradu pokrajine, Trondhajmu, svaki deo grada ima svoj karakteristični lokalni varijetet. Tradicionalni trøndersk se više govori po selima nego u većim mestima, dok su varijacije u govoru takođe stvar i generacijskih razlika.

 Idilični Røros sa kućama iz 17. veka gde termometar beleži temperature i do -50. Slika: Privatna arhiva.

Da li je tačno da u ovom dijalektu „njaču“ dok pričaju?

Trøndersk ima svoje specifične karakteristike po kojima je prepoznatljiv, ali to ne znači da te iste jezičke osobine ne deli sa drugim dijalektima Norveške. Ono po čemu je prepoznatljiv je možda to „nj“ koje se čuje češće nego u drugim dijalektima. U pitanju su takozvani palatali, odnosno modifikacija izgovora dugih suglasnika ll (ball), nn (munn), dd (redd), tt (kvitt), kao i suglasničkih parova ld (kveld), lt (salt), nd (stund) i nt (sant) kojima se dodaje glas j čime u izgovoru dobijamo naše markantno lj (ballj), nj (munnj) ili umekšano d (reddj), t (kvittj), ljt (saljt), njd (stunjd), njt (sanjt). Puni sjaj palatala u trøndersk dijalektu možete doživeti ukoliko poslušate legendarnog trøndera Otoa Nilsena i šaljivu pesmu «Hainnhoinn i bainn» (u prevodu «han-hund i bånd»).

Tamo imaju čak i debelo slovo!

Možda najinteresantniji, ali i najteži glasovni fenomen za reprodukovati u trøndersku je ono što bismo u bukvalnom prevodu nazvali debelo L ili takozvani zvučni retrofleksni režanj . Za one kojima ovo apsolutno ništa ne znači, recimo da se ovaj glas proizvodi tako što se vrh jezika lagano uvije na gore i unazad, a zatim se brzo ispravi unapred udarajući pri tom vrhom jezika u prednji deo nepca. To zvuči ovako nekako – klikni na link. Ovaj glas se javlja u određenim rečima umesto glasa L kao npr. u dal, sol, Ola, folk ali se takođe javlja i na mestu glasovne kombinacije rd i rečima bord, jord, verda, gård, hard. Bitno je znati da ovaj glas nikada ne možemo imati na početku reči (lete, liste, lur).

 Nije L debelo, samo se najeLo.

A ni samoglasnici nisu uvek onakvi kakvi izgledaju…

Što se tiče situacije sa samoglasnicima, i tu imamo nekih odstupanja od ostalih dijalekata. Prednje vokale I, Y i E izgovaraju kao E, Ø i Æ pa se tako može čuti fesk umesto fisk, høtt umesto hytte i flæsk umesto flesk. U južnim delovima Trøndelaga diftonzi ei, øy i au su svedeni na jedan vokal pa se neretko može čuti sten umesto stein, røk umesto røyk i grøt umesto graut. Svako mesto u regionu je priča za sebe i ima svoj poseban istorijat vokalnih promena i njihovog načina izgovora u rečima.

Još jedna osobenost trøndersk dijalekta je pojava gde su korenski i završni samoglasnik u jednoj istoj reči identični ili liče jedan na drugi. Primer za to je da infinitiv glagola «å være» se realizuje kao «å værra» ili «å vårrå», a npr. imenica uke se izgovara «vokko» ili «vækka». Pored Trøndelaga, ovaj fenomen je karakterističan i za istočnonorveški dijalekat.

Nastaviće se…