Trøndersk dialekt – još poneki trikovi za razumevanje

19 Jan Trøndersk dialekt – još poneki trikovi za razumevanje

Prošle sedmice smo objavili prvi deo priče o jednom od najživopisnijih dijalekata Norveške, njegovom Visočanstvu Trøndersk. U današnjem tekstu Ivana Ilić Aakerholm priča o još nekim odlikama ovog dijalekta kao i nekim zanimljivostima.

Još jednom Trondhajm iz mog ugla. Slika: Privatna arhiva

Neko piše, a neko to onda ne pročita!

Jedna od specifičnosti ovog dijalekta jeste i izostavljanje poslednjeg sloga ili vokala u reči, a to je obično vokal -e. Ovo izostavljanje imamo u glagolima u infinitivu (å snakk, å lik, å vær), i preteritumu (kjøpt_), ali je takođe prisutan i kod imenica (ei skjort, ei kåp, en mån). Ovo glasovno izostavljanje prisutno je i u severnonorveškom dijalektu. Prezent glagola være – er se piše i izgovara kao e, dok se prezent glagola komme – kommer piše i izgovara kao kæm gde izgovor glasa k podseća na glas između našeg š i ć.

Međutim vokali nisu uvek ono što izbacuju, pošto u ovom dijalektu ima primera kada oni zapravo ostanu i zamenjuju čitave reči. Replike koje se često koriste radi dočaravanja ovog fenomena su razgovor dva dečaka koja, kada su nakon prvog dana polaska u školu bila upitana u koje odeljenje idu, odgovorila sledeće: – «Æ e i A » i «Æ, æ e i A æ å». U prevodu na neki „rečitiji“ norveški ovo bi značilo «Jeg går i klasse A på skolen», a odgovor drugog dečaka je «Det gjør jeg også». Ako čujete neke starije osobe da krenu da razmenjuju ovakve rečenice, verovatno bi se učinilo da su preterali sa čuvenim lokalnim heimbrent.

Jer suglasnici su precenjeni…

A šta sa zamenicama?

Ako ste pomislili da su one barem nešto što je konstanta u norveškom, tek ste se tu prevarili. U trøndersk-u postoji čitava lepeza različitih oblika. Lična zamenica u prvom licu jednine jeg se izgovara kao æ, a njena objekatska forma meg se izgovara kao mæ. Han i hun se izgovaraju kao hu i hajnn. Takođe oblici han i den bivaju redukovani na ‘n (Æ så ’n) dok hun biva skraćen na a (Dæm hørt ittj på a). Treće lice množine de se izgovara kao dæm, dok se odnosne zamenice denne i dette izgovaraju i pišu kao herre. Primer za to je Herre bør du kojnn (u prevodu Dette bør du kunne). A ništa drugačije nije ni sa upitnim zamenicama budući da se hvor, hva, hvem, hvilken, hvordan zapravo izgovaraju kao kor, ka, kæm, koss, kordan. Ali možda najupečatljivija karakteristika ovog dijalekta je odrična rečca ikke se izgovara kao ittj što bi bilo najbliže našem izgovoru ić.

Ok, a kako pišu tamo?

Pisani jezik prema zvaničnim statistikama je bokmål, međutim trønderi često pišu onako kako govore, što je naročito vidljivo u komentarima na socijalnim mrežama. Uvid u iste možete steći ako postanete član neke od brojnih otvorenih Facebook grupa na temu koja povezuje stanovnike Trendelaga.

Komunikacija s lokalcima nekad ume da bude otežana kao saobraćaj tokom letnje ispaše ovaca. Slika: Privatna arhiva

Ukoliko se odlučite da krenete u potragu za učenjem specifičnih reči ovog dijalekta, vrlo je izvesno da ćete naići na više nezvaničnih online lista ili videa sa tipičnim izrazima i rečima koje karakterišu Trøndelag, a na koje su trønderi izuzetno ponosni, iako ni sami nisu baš uvek sigurni šta one sve znače. Tako možete čuti da klar znači isto što i sliten, da læll znači likevel ili uansett, matinnj ili sopinn se koristi umesto sulten, kakskiv je brødskive, fær umesto å dra av gårde, dætt znači falle, sjitat je skitten, snavvel označava snop, styggbra se odnosi na veldig bra. Kao dokaz da i Norvežani iz drugih delova Norveške vrlo često ostanu bez teksta kad se susretnu s ovim dijelaktom, delimo snimak jednog uključenja u program gde je voditelj pokušao da sazna nešto više o požaru na dva ribarska broda u srednjoj Norveškoj. Uključili su lokalca koji je lepo objasnio šta se dogodilo. Voditelju je sve bilo jasno.

Kako bi pojačali značenje same poruke, trønderi često koriste izraz «sjø» na kraju rečenice. Ovaj izraz nema nikakve veze sa morem, već je skraćenica od izraza «skjønner du» kao u primeru «Æ e trønder æ, sjø’!» (Ja sam ti iz Trendelaga, kontaš!).

Predviđa li se ovom dijalektu svetla budućnost?

Jezička istraživanja poslednjih decenija ukazuju na to da se norveški dijalekti polako menjaju. Sa sve većom globalizacijom i mobilnošću stanovništva, primećen je proces njihovog menjanja i prilagođavanja u korist istočnonorveških dijalekata, pre svega dijalekta Osla i okokline. Ove promene ne zaobilaze ni trøndersk gde je uočeno da neki od tipičnih kakteristika ovog dijalekta kao npr. palatali (mannj, ballj) postepeno nestaju, naročito u govoru omladine.

Ukoliko vam je cilj da se bolje uklopite u sredinu u kojoj živite ili da zadobijete poverenje lokalnog stanovništva, preporuka je da savladate pre svega izgovor ili naučite par pomenutih ili nekih drugih reči i izraza. Međutim ukoliko vam interes baš i nije savladavanje pojedinosti samog jezika, uvek možete da u razgovoru spontano natuknete poznavanje lokalnih kulturoloških prilika i pojava kao što je to npr. fudbalski klub Rosenborg, muzička zvezda Åge Aleksandersen i njegove pesme koju svaki trønder zna da otpeva u pola noći, ili pak autentično piće ovog regiona – karsk – /kašk/ (kafa pomešana sa domaćim destilovanim alkoholom). Živeti u Trøndelagu i na ovaj način biti deo njegove (jezičke) kulture, znači da će vas više gledati kao svoje, a vi ćete zauzvrat steći tako željeni osećaj pripadanja koji život u hladnjikavoj Norveškoj itekako može učiniti lepim i smislenim.