Večita igra svetlosti i mraka nadomak šrafa od globusa. Iz prve ruke

28 Apr Večita igra svetlosti i mraka nadomak šrafa od globusa. Iz prve ruke

Alta, severna Norveška, okrug Finmark. Toliko severno da je malo šta severnije. Oko 2000 km udaljena od Osla, oko 3800 km od Beograda. Do spajanja sa okrugom Troms, najveći grad u okrugu. Tačno sada mogu da zamislim šta većina pomišlja dok čita ovo: „šest meseci zima“, „pola godine pod snegom“, „pola godine bez sunca“, „hladno i daleko“, „depresivno“, „a joj, pa gde baš tamo“, „odatle i Norvežani beže“ … Sve ovo je naša bivša polaznica Vanja Bučevac Vesnić imala prilike da čuje (doduše, ne baš od nastavnika škole) kada je radosno objavila odakle joj stiže, tada prva ponuda za posao. U današnjem tekstu prenosimo njeno viđenje svetlosti koje je Severna Norveška donela u njen život.

Slika: roughguides.com

Da se odavde i Norvežani iseljavaju, tačno je. Da je hladno i daleko, tačno je. Depresivno, sigurno da može biti za nekog ko je sklon takvim stanjima. E sad ovo za trajanje zime… Šta ja znam, čula sam da se ovde često ljudi šale na račun toga. U šali pitaju: „Koliko godišnjih doba ima u Finmarku?“ na šta odgovor glasi: „Dva – zima i avgust.“. Dalje procenite sami. Što se tiče snega, zavisi od godine do godine, ali najnormalnije je da padne već u oktobru i da se ne otopi pre maja. Tako da…možemo reći minimum šest meseci pod snegom, realno do osam. Ako niste ljubitelj belih pahulja, ne zvuči baš primamljivo zar ne?

Slika: Privatna arhiva

Srećom, nisam sve ovo znala te 2017. godine kada sam se uputila ka severu. Mada ne znam koliko bi me pokolebalo i da sam sve ovo znala. Moja želja da se konačno i što pre dokopam dugo sanjane Norveške (pa makar to bio i sami sever) bila je jača od svih upozorenja i saveta, zdravog razuma i strahova. Samo da odem. Kako god da je, ne može biti gore nego ovde, razmišljala sam tada. I nisam pogrešila. Sada, nakon skoro pune tri godine života u Finmarku, drago mi je zbog odluke koju sam tada donela. Iako klima i udaljenost definitivno ne idu u prilog ovoj najsevernijoj Norveškoj pokrajini, u Finmarku se mogu doživeti stvari kojih drugde nema. Mi smo naš boravak ovde pretvorili u jednu lepu avanturu, ponašali se često kao turisti koji su došli ovde da dožive i iskuse sve što Finmark ima da ponudi, ne žaleći ni novac, ni vreme, ni energiju kako bismo to učinili. Razmišljali smo: „OK, tu smo gde smo, daj da vidimo šta sve ovo mesto ima da nam ponudi“. Kad već toliki turisti iz celog sveta dolaze ovamo i debelo plaćaju da iskuse sve ovo što je nama lako dostupno, ajde da probamo. Polarna svetlost, ponoćno sunce, život i kultura Laponaca, posmatranje kitova, irvasi, Severni rt (Nordkapp), fjordovi, pecanje lososa, Trosmø – grad koji zovu Severni Pariz, najveća trka zaprežnih pasa u Evropi – čuveni Finnmarksløpet, ledeni hotel…sve to bilo nam je na „dohvat ruke“. Zar smo onda smeli dozvoliti sebi da sedimo u kućama i kukamo na zimu i klimu? Pa, ne. Mi smo odlučili da pružimo ruke i „uhvatimo“ sve.

Sunce se nazire dana 16.02.2018. Slika: Privatna arhiva

Ovde se sunce voli. Naučiš da ceniš svaki zrak sunca koji dobiješ. Početkom februara, kada Sunce konačno proviri iza horizonta, sve dobije neki novi smisao. Sve postane lepše, svetlije i pozitivnije. Svi mu se raduju. To i nije teško razumeti obzirom da sunce još negde u novembru stidljivo sakrije i svoj poslednji zrak i ostavi nas bez svog prisustva naredna dva i po do tri meseca. Dakle, takozvani mračni period, ne traje pola godine kao što mnogi misle i tvrde. Zapravo traje oko tri meseca. Sećam se mog šoka tog januara 2017. kada mi je šefica u vrtiću saopštila da bi trebali da počnemo da planiramo tzv. Solfest, proslave u vrtiću povodom povratka sunca. Šta priča ona, kakav Solfest u januaru, kad se bre „vraća“ to Sunce, pa tek jedva dva meseca da je prošlo?! Ali ipak, pojavilo se početkom februara. Nekako stidljivo i polako, postepeno.

Slika: Privatna arhiva

Kao što obeležavaju i raduju se povratku Sunca, Norvežani tako isto organizuju i „Mørketidsfest“ iliti „Lysmarkering“, svečanost povodom početka mračnog perioda i odavanje počasti svetlosti. Ako ste ikada gledali dokumentarce o životu na Svalbardu ili Aljasci, prepoznaćete onda sličnost. Sedinom novembra, dok još imamo tih par sati dnevne svetlosti deca iz svih vrtića u gradu se okupe da postave male „fenjere“ napravljene od tegli, upale sveće i otpevaju par prigodni pesmica. Na kraju svi dobiju po „mørketidsbolle“ uz obavezno podsećanje o važnosti korišćenja refleks prsluka tokom mračnog perioda. To je jedna od stvari koja nam je bila malo neobična u početku (ko ikad u Srbiji koristili refleks dok se kreće po mraku, jelte?), ali smo vremenom jako dobro razumeli poentu svega toga. Tako da „bruk refleks“! ?

Znate onu čuvenu „Ako ti život da limun, a ti napravi limunadu“? E pa tako nekako i ovi Severnjaci razmišljaju rekla bih. Dobili su dugu i hladnu zimu, temperature u minusu i mrak. I šta ćeš sa svim tim „resursima“? Pa naravno, ledeni hotel, Borealis festival, izložba ledenih skulptura, neverovatna igra svetlosti i leda, sve ukupno, zimska bajka.

Postavka lednih skulptura postavljena ispred katedrale Nordlys u samom centru Alte, u okviru Borealis festivala u februaru 2018. godine. Slika: Privatna arhiva

Sorrisniva ledeni hotel (iglo hotel) je najseverniji hotel ovog tipa na svetu. Otvoren je u sezoni od sredine decembra do početka aprila, zavisno od temperature. Ceo hotel, enterijer i eksterijer napravljeni su od leda i snega (kreveti, nameštaj pa čak i čaše u kojima poslužuju piće u baru).

Slika: Privatna arhiva

Trideset ledenih soba u kojima možete prenoćiti. Konstantna temperatura unutar hotela je od -7 do -4, a od hotela dobijete ekstremno toplu vreću za spavanje (može se koristiti na temperaturama do -25 stepeni), kožu irvasa kao idealnu podlogu koja vas izoluje od ledenog kreveta, kao i mogućnost da u toku noći, ukoliko ipak ne izdržite, pređete u tople prostorije u zgradi pored hotela. Hotel se svake godine gradi i ukrašava različitim motivima u skladu sa temom koja je odabrana za tu godinu. O hotelima ovog tipa u Skandinaviji pročitajte više toga u jednom ranijem tekstu.

Slika: Privatna arhiva

Slika: Privatna arhiva

Glavnu žensku ulogu u ovoj zimskoj bajci, apsolutno opravdano, dobija gospođica Aurora Borealis, nordlys iliti polarna svetlost. Najveća turistička atrakcija većine predela iznad polarnog kruga. Magnet za turiste iz celog sveta. U opservatorijumu koji se nalazi na najvišem vrhu Alte (Haldetoppen 904 m nadmorske visike), norveški fizičar Kristian Birkeland uspeo je da odgonetne misteriju polarne svetlosti. Znači li to da je upravo Alta najidealnije mesto za proučavanje i lov na polarnu svetlost? Ne bih znala. Ono što znam je da smo je se mi nagledali i nauživali i još uvek nismo prestali da joj se divimo. Ta magična zelena svetlost koja igra na nebu i pretače se u niz neobičnih figura, oblika i nijansi. Mnogo puta je bila uzrok ukočenih vratova i promrzlih prstiju. Nešto najmagičnije što se može doživeti ,a opet ne može rečima opisati. A ni fotografijom. Ali eto probaću. Da se stekne utisak, možda probudi koja želja, dobije inspiracija. Pokrenu snovi.

Slika: Privatna arhiva

Slika: Privatna arhiva

Ovim tekstom sam želela da malo demistifikujem taj sever Norveške za one koji nikad nisu bili ovde, a možda će doći u situaciju da razmatraju neku ponudu za posao ovde. Da ga prikažem u malo drugačijem svetlu za one koje su možda već ovde a nemaju ideju kako da to okrenu u svoju korist i šta sve ovde mogu da dožive. Za sve one koji su možda i bili ovde i „odrobijali“ svoje, a pritom nisu istinski iskusili Finmark onako pravo „kao turisti“ i sada nemaju ništa lepo da kažu o ovoj najvećoj pokrajini Norveške. Ja sam se opredelila za svetliji pristup. Ako je mrak, upali gomilu sveća. Ako je mraz, stvaraj umetnost od leda. Raduj se Suncu, raduj se životu, raduj se.