09 Jul Vikinzi na Mundijalu 2018.
Došao je i taj period kada najvažnija sporedna stvar na svetu preuzima primat na malim ekranima, kada većina muške populacije samo klima glavom ne slušajući pritom svoju lepšu polovinu koja mu nešto govori i jedina stvar o kojoj se priča je fudbal. Tako je, FIFA svetsko prvenstvo je u punom jeku. A kako vaša reprezentacija stoji?
Kada, gde i ko?
Svake četiri godine, ljudi širom sveta hrle pred televizore, radio aparate, računare kako bi pratili svetsko prvenstvo u fudbalu; a nekolicina, onih pravih srećnika, doživi atmosferu direktno na stadionu. Mesec dana duga fudbalska smotra najbolja 32 tima na svetu opseda sve medije. Svi u trci za slavom i šansom da baš oni budu ti koji će podići visoko zlatom optočen trofej dok njihova himna svira.
Put do pobede je, međutim, težek i mukotrpan. Ona, dovoljno spretna i srećna, 32 tima koja su zaslužila mesto na Mundijalu bivaju podeljeni u grupe od po četiri tima od kojih će samo dva najbolje plasirana tima nastaviti u drugu fazu takmičenja. Od tog trenutka si il’ pukovnik il’ pokojnik.
Ove godine se svetsko prvenstvo u fudbalu održava u Rusiji, gde će se 32 najbolja tima na svetu takmičiti na 11arena za večnu fudbalsku slavu, željno iščekujući da baš oni budu ti koji će 15. jula podići trofej namenjen najboljem timu 21. svetskog prvenstva u fudbalu.
Slika: YouTube screenshot
Vikinzi na svetskom prvenstvu
Severnjački timovi su kroz istoriju, naročito noviju bili redovni učesnici završnice svetskih prvenstava sa nekoliko zapaženih rezultata. Tako je na primer Švedska čak četiri puta igrala polufinale i jednom prilikom, 1958. kada su bili domaćini, finale svetskog prvenstva, dopustivši tada Brazilcima da dođu do svog prvog trofeja predvođeni možda i najvećim od svih velikana, Peleom.
Ovog puta su tri nordijska tima uspela da se kvalifikuju na završni turnir; Švedska, Danska i Island. Stremljenja i očekivanja su bila velika, ali šanse i procenti uvek na strani velikih protivnika sa kojima su svi morali da se sretnu tokom prvenstva. Fortuna im možda nije bila naklonjena tokom žreba, ali su oni dali sve od sebe da prođu dalje i pritom osujete nekog od velikana u pohodu na novi trofej.
Ovo je priča o Vikinzima na Mundijalu…
Danska
Put Danaca je bio možda nešto lakši od ostala dva učesnika, iako je Danska, kao i Švedska, morala da igra doigravanje kako bi se konačno plasirala na Mundijal. U borbi za to mesto, morali su da odigraju još jedan dvomeč sa Irskom u kom su slavili sa ukupnim rezultatom 5:1. Žreb je hteo da se nađu u grupi, kao i druge dve reprezentacije, sa jednim od nekadašnjih osvajača prvenstva. Dancima je taj velikan bila reprezentacija Francuske sa kojima su igrali u trećem kolu jedan tvrd meč bez pobednika i prvi meč na prvenstvu koji je završen rezultatom 0:0. U društvu Vikinga i Pevaca našli su se redovni učesnik Australija kao i povratnik posle više decenija neigranja, reprezentacija Perua. U samoj završnici šampionata nisu imali sreće i ispali su na penale od Hrvatske.
O značaju fudbala u kulturama skoro svih nacija širom sveta napisano je mnoštvo knjiga, ispevano mnogo pesama i snimljeno isto tako mnogo filmova. Divan primer sportskog duha i onoga šta fudbal znači ljudima kao i FAIR PLAY dali su nam upravo naši Vikinzi i povratnik Peru.
Island
Glavna fudbalska senzacija prethodnog evropskog prvenstva stavljena je na veliki ispit u kvalifikacionoj grupi, i taj ispit su položili sa najboljom ocenom. Ubačeni su u društvo aktuelnog polufinaliste prvenstva Hrvatske koje su jednom prilikom pobedili, a drugi put su igrali nerešeno, zatim jedne jake Turske, uvek neugodne Ukrajine i komšija iz Finske. U ovakvom društvu bi se teško snašle i daleko veća fudbalska imena, a Island je na kraju završio na prvom mestu u grupi i time se direktno kvalifikovao na završni turnir. Da ispitima nije kraj posvedočio je i žreb, te ih je bubanj ubacio u grupu, još jednom, sa Hrvatskom, Nigerijom i nekadašnjim šampionom, predvođenim jedim od najboljih fudbalera današnjice Lionelom Mesijem, Argentinom.
Reprezentacija sastavljena od amatera, polu i po kojim profesionalnim igračem; ekipa ribara, taksista, fabričkih radnika i konobara kako ih nazivaju širom sveta, još jednom je pokazala da i mali mogu da budu i te kako veliki. U još jednoj utakmici Davida protiv Golijata, koja je skoro svaka za ovu reprezentaciju čija celokupna populacija broji oko 350.000 ljudi, reprezentativci zemlje strongmen-a, okrutnih vremenskih uslova, vulkana i gejzira stisli su još jednom zube i pokazali Argentincima, Mesiju i ostatku sveta, da ipak nisu one-time wonder. U utakmici gde su svi očekivali laku pobedu Argentine, Islanđani su im priredili jednu izuzetno fizikalnu partiju i izvukli nerešeno na kraju 1:1.
Fantastičnim primerom zajedništva i timskog duha, podržanim od strane čitave nacije (vidi prvi snimak i famozni islandski Viking Clap), Islanđani su se definitivno upisali u aktuelne fudbalske sile kako evropskog tako i svetskog fudbala. A da ni njima, kao ni Dancima ne fali osećaja za fair play, možete videti na drugom snimku koji je napravljen po završetku njihovog učešća na ovogodišnjem SP.
ISLANĐANI SE ZAHVALJUJU RUSIMA
Švedska
Najuspešnijoj od severnih reprezentacija bilo je možda i najteže. Preko grupe sa višestrukim osvajačima evropskog prvenstva i jednim osvajačem svetskog, Francuskom i uvek konkurentnom Holandijom, uspeli su da se domognu drugog mesta i baraža. Da im sreća ni tom prilikom nije bila naklonjena pokazuje činjenica da su u doigravanju dobili nikog drugog do Italije, jednu od najtrofejnijih fudbalskih reprezentacija sveta. Italijane koji po prvi put posle 60 godina nisu otišli na svetsko prvenstvo koje su čak 4 puta osvajali. Savladavši i tu prepreku, nedopustivši pritom Italijanima da daju niti jedan gol u dvomeču, pa čak ni da priprete ozbiljnije, spakovali su kofere put Rusije.
Kao ni ostalim Vikinzima, ni Švedima žreb nije bio naklonjen, te su upali u, po mnogima, najtežu grupu sa četvorostrukim prvakom Nemačkom, brzonogim Meksosima i borbenim Južnokoreancima. Nemcima su na terenu pružili pakao kako se to u fudbalskom žargonu kaže i izašli kao poraženi, iako bolji ceo meč. Šansu za prolaz su imali protiv Meksika i tu su pokazali volju i snagu duha te su u tom maniru na kraju i slavili sa 3:0, plasiravši se tako u samu završnicu turnira. Njihov put se ni tu nije završio, iako su po prognozama trebali da ispadnu u duelu protiv šeste repke sveta Švajcarske. Dobar pristup igri, proučen protivnik i jedna, na oko, ne tako lepa utakmica, završila se povoljnim rezultatom po Šveđane, te su prošli među osam najboljih. A tamo ih je sačekao još jedan težak test, koji ovog puta nisu uspeli da prođu. Englezi su u četvrtfinalu bili bolji tim i zasluženo slavili i otišli u polufinale. [
Putešestvije malih među velikim se ovde završilo, ali bez žaljenja i tuge za nečim što je moglo biti a nije. Sve tri reprezentacije su pokazale od čega su sazdane i učvrstile se na mapi fudbalskih sila ne ostavljajući ni trunku sumnje u svoj kvalitet. Neće se više veliki sladiti kada dobiju nekog sa severa u kvalifikacionoj grupi. Nema lakih bodova! Nema lakih pobeda! Ne na severu! Ne protiv Vikinga!
Piše: Dušan Šević
No Comments