Vreme nije problem: 6 saveta za učenje jezika u nedostatku vremena

30 Sep Vreme nije problem: 6 saveta za učenje jezika u nedostatku vremena

„Nemam vremena za učenje” je rečenica koja je sastavni deo procesa učenja i nešto što jedan nastavnik ima prilike da čuje skoro pa svakodnevno. Kada razmišljamo o učenju, često u glavi imamo sliku neke knjižurine nad kojom sedimo i znojimo se satima u nadi da će nam makar deo tog znanja ostati u glavi. Idealna slika učenja je onda uglavnom ona u kojoj provodimo neograničenu količinu vremena pogrbljeni nad knjigom, memorišemo svaku rečenicu i zatim ustajemo, izlazeći u svet kao hodajuće enciklopedije, imuni na nesigurnosti, strahove i dvoumice koje svakodnevica nosi sa sobom.

Vreme je skupoceno. Većina ima gomilu zahtevnih obaveza i pored učenja stranog jezika. Umesto da se osećate loše zato što nemate vremena da temeljno bistrite knjige, probajte da iskoristite neke od ovih saveta i preokrenete manjak vremena u svoju korist:

1. Planiranje „vremena za učenje”

Neko je rekao da je dobar plan pola posla. Trudite se da planirate i na duže i na kraće staze. Planiranje na duže staze podrazumeva da odredite sebi nekakav cilj. Recimo da planirate izlazak na ispit. Za koji nivo ćete polagati? Kada? Uzmite u obzir da je učenje jezika proces za koji je potrebno vreme, i ne verujte olako u instant rešenja. Da bismo progovorili jezik, potrebno je više rada i truda nego što pojedine marketinške kampanje impliciraju. Ipak, neko ko se sprema za polaganje prvog ili drugog nivoa će imati mnogo manje posla od nekog ko je sebi zacrtao da tečno progovori jezik.

Dobro isplanirana pauza na poslu. Photo credit: Katarina Glavaški, privatna arhiva.

Planiranje na kraće staze podrazumeva planiranje na dnevnom ili nedeljnom nivou. Koliko vremena imate za učenje, u odnosu na ostale obaveze? Uzmite u obzir da se svaki minut računa i napravite „vreme za učenje”. Da li će to biti tri ili deset sati svake nedelje, 15 minuta ujutro i uveče ili sat vremena svaki drugi dan je vaša stvar. Bitno je da u rasporedu napravite mesta za aktivnost učenja i da se držite plana.

Probajte da razbijete planirano vreme za učenje na intervale od po maksimum 30 ili 45 minuta. Kraći intervali sa pauzama su zgodni kada planirate duže sesije učenja, a praktični kada nemate više od pola sata na raspolaganju. Ako nemate pola sata, sigurno imate 15 minuta — dovoljno da uvežbate recimo jedan novi izraz. Poenta je iskoristiti svaki minut u potpunosti.

2. Efikasno učenje u kratkim intervalima

Budite realistični — ako imate listu od 100 reči i izraza, i samo pola sata na raspolaganju, zar nije bolje da učite samo 3 reči ili izraza sa te liste, ali da ih zaista naučite? Ostavite manje bitne stvari za kasnije, kada vam budu bile potrebne. Nije uvek lako odrediti šta je u nekom trenutku važnije – da li izgovor, gramatika ili bogaćenje rečnika (svi bismo sve hteli odmah), ali trudite se da uvek date prioritet određenim stvarima, a ostalim ćete se već pozabaviti nešto kasnije.

Slika: pixabay.com

Recimo da imate osećaj da vam sve u vezi sa jezikom koji učite podjednako loše ide. Odakle početi? Dovoljno je da kažete sebi: u narednih deset dana vežbam samo izgovor. Zatim vežbam upoznavanje i predstavljanje. Zatim prelazim na povratne zamenice. I tako redom. Pored usvajanja onoga na šta ste se u datom trenutku fokusirali, istovremeno usvajate i druge, jednako bitne informacije o jeziku (npr. ako vežbate dijaloge, istovremeno učite izgovor, tipične izraze, postavljanje pitanja i odgovaranje na ista — ali usvajate i gramatičke informacije, npr. strukturu rečenica). Na taj način ste i efikasniji, jer se svesno borite sa problemima u cilju da ih rešite. Da li je lakše zapamtiti jednu priču od 1000 reči, ili deset priča od po 100 reči? Naš mentalni sklop je takav da lakše povezujemo manje grupe informacija u veću celinu, nego da pokušavamo da tu celinu usvojimo odjednom.

3. „Pametno” ponavljanje

Svi znamo koliko se lako zaboravlja informacija koju naučimo. Razlog tome je što kratkoročna memorija čuva informaciju sve dok ne prođe neposredna situacija u kojoj nam je ista potrebna. Da informacija ne bi „isparila” neophodno je ponavljati, kako bi informacija ušla u dugoročnu memoriju, a odatle (vremenom) u automatsku upotrebu. Nauka je dokazala da se informacije učvršćuju u dugoročnoj memoriji i postaju pristupačnije kada često pokušavamo da ih prizovemo u svest, odnosno kada ih često ponavljamo.

Kad kažemo ponavljanje, mislimo u stvari na svesnu upotrebu date reči, izraza ili konstrukcije, onoliko puta koliko je dovoljno da se zapamti i samostalno koristi. Umesto da stalno iznova iščitavate spisak novih reči i izraza, pokušajte da svaku od njih upotrebite u rečenici (pismeno ili usmeno), u što više različitih situacija. Kada stalno prelećemo pogledom iste informacije, mozak u pozadini gunđa: „Ovo znam!” i odbija saradnju. Tako u stvari treniramo mozak da prepozna nešto, ali ne i da to aktivno analizira i potom koristi.

Ne znate kako da upotrebite novo gradivo? Napišite kraći, ali smislen tekst (mejl, unos u dnevniku, komentar na forumu, poruku kolegi s kursa ili nastavniku), ili nađite nekoga sa kim ćete pričati i tako upotrebiti novo znanje. Nemate sa kim da pričate? Ni to nije problem. Ispričajte sami sebi priču u kojoj koristite novo gradivo, kao da se preslišavate. Pokušavate da shvatite novo gramatičko pravilo? Probajte da ga pojednostavite i objasnite drugima (ili sami sebi). Navedite sopstvene primere koji ilustruju ta pravila. Tako iz apstraktnih gramatičkih odnosa prelazite na konkretnu primenu, pa će vam biti lakše i da zapamtite i da primenite ono što učite.

Vi skriver bare norsk. 🙂 Screenshot privatne prepiske nastavnika s učenicima

Ako želite da zaista budete dobri u jeziku, probajte s vremena na vreme da sistematično obnovite veće celine. Pokazalo se da što duže pauze pravimo između sesija temeljnijeg obnavljanja, to bolje pamtimo i povezujemo materiju. Na primer, malo po malo ste učili o inverziji, i sada imate malo više vremena da pređete sva pravila i bolje „povežete tačkice”. Kao kada obavite veliko čišćenje i spremanje, pa kuća zablista u punom sjaju. Ali ne zaboravite da veliko spremanje pravite na svakih nekoliko meseci – tako bi trebalo da bude i sa obnavljanjem u jeziku.

4. Fokusiranje na slabe tačke

Razlika između vrhunskih i osrednjih muzičara leži u načinu na koji uvežbavaju sviranje instrumenta. Vrhunski muzičari se stalno vraćaju na ono što im ne ide, i stalno se trude da prevaziđu svoja ograničenja. Tako makar tvrdi grupa kognitivnih psihologa koja je istraživala zašto su pojedini muzičari virtuozni.

Vidite da vam „škripi” promena imenice, inverzija ili izgovor neke reči? Aktivno uvežbavajte baš to što vam ne ide, fokusirajući se na jednu po jednu stvar — ove nedelje izgovor, sledeće razumevanje izgovorenog teksta, one tamo kompleksnije rečenice. Ukoliko stalno izbegavate ono što vam ne ide, na vašu listu stvari koje ignorišete će vremenom dolazi sve više stavki, što će rezultirati u generalno lošijem znanju. Jezik ne može da se secira na delove od kojih će se neki zadržati, a neki odbaciti. To bi bilo isto kao da se spremate za maraton skačući stalno na jednoj nozi. Dakle, ne izostavljajte ništa, a posebno ne ono u čemu ste loši. Sve se da savladati – korak po korak. U skladu sa tim, ne treba se plašiti novih situacija i iskustava — umesto da pobegnete glavom bez obzira, probajte da prihvatite izazov. Nemate šta da izgubite!

5. „Sada i ovde”

Koliko vremena provodite u redovima, prevozima ili čekajući nekoga ili nešto? Zašto ne biste baš sada i ovde obnavljali ili učili? To ne mora da znači da sa sobom stalno treba da vučete punu torbu knjiga. Ali zato možete uvek da imate sa sobom jedan notes ili papiriće s beleškama. Ili još jednostavnije, postavite sebi izazov da se setite neke reči, izraza ili konstrukcije, da promenite glagol po vremenima i imenicu po broju i određenosti, da se prisetite pesmice koju ste čuli ili članka u novinama koji ste pročitali, da razmislite o tome kako biste nekome ispričali na koji način spremate ručak, kačite sliku na zid, ili ko vam je omiljeni pisac i zašto. Drugim rečima, probajte malo da razmišljate na stranom jeziku.

Čekajući prevoz. Photo credit: Katarina Glavaški, privatna arhiva

Slušate kolege na poslu kako pričaju o utakmici, ili ljude u prevozu koji pričaju o najnovijem trendi receptu? Pravo je vreme da načuljite uši i pokupite neke korisne izraze. Svaki kontakt sa jezikom u kome činite neki svesni napor da razumete i usvojite novo je svojevrsni vid učenja. Važno je obratiti pažnju na ono što slušate, čitate, pišete i govorite, i uči sada i ovde.

6. Implicitno učenje

Iako nauka još uvek nije mapirala tačnu putanju usvajanja jezika ili izvela formulu za uspešno usvajanje, ono što nam je do sada poznato je da implicitno učenje igra važnu ulogu u čitavom procesu. Implicitno znači da nesvesno usvajamo kodove i delove informacija o nekom jeziku. To je ono kada kažemo da nam nešto „zvuči” tačno ili netačno, što nije neka mistična pojava, već nagomilano aktivno i pasivno iskustvo u jeziku koji učimo. Ovo iskustvo stičemo kroz slušanje, čitanje i opažanje ciljnog jezika. Većina će se složiti da oni koji imaju više kontakta sa jezikom u svakodnevnim situacijama, brže usvajaju pravila i strukturu tog jezika kada krenu na nastavu na kojoj se sve to aktivno analizira i kontrolisano primenjuje.

Iako neko živi u stranoj državi, ne znači automatski i da ima neprestani kontakt sa tamošnjim jezikom. I oni koji uče jezik van zemlje u kojoj se govori, mogu iskoristiti modernu tehnologiju da se okruže jezikom i tako poboljšaju svoja implicitna (a time i eksplicitna) znanja o jeziku — radio, tv, novine, raznorazne aplikacije i materijale za učenje na netu. Sledeći put kada osetite grižu savesti zato što ne učite iz knjige, možda treba da probate da uključite radio ili tv i pronađete nešto što će vas zainteresovati?

Važno je angažovati se, čak i kada se ne osećate spremno, ili nemate vremena da se latite knjige. Možda ne usvajate jezik istom brzinom kao drugi oko vas? Nebitno. Svako ima svoj sistem učenja i svoje navike, i svako pre ili kasnije dostigne svoj cilj. Važno je setiti se da je i 15 minuta dnevno bolje nego ništa, i preokrenu nedostatak vremena u svoju korist.

Izvor: Serbiske profesjonelle