Zdravi ukus Norveške. Iz prve ruke

20 Oct Zdravi ukus Norveške. Iz prve ruke

Danas u našoj rubrici „Iz prve ruke“ delimo intervju sa jednom bivšom polaznicom čija je norveška priča dobila potpuno neočekivan razvoj u odnosu na prvobitne planove. Da li je to ispalo dobro ili loše, nećemo reći mi u uvodu, već ćete morati da pročitate intervju sa Bojanom Čampar kojoj se zahvaljujemo što je odvojila malo vremena da odgovori na naša pitanja.

Prvo bi mogla da nam odgovoriš na klasično uvodno pitanje – otkud Norveška?

Kako kaže ona izreka, čudni su putevi Gospodnji. 🙂 Dok sam ja nakon završene biohemije gledala kako otići na postdiplomske studije u SAD, život je imao druge planove. 🙂 Naime nakon završenog farmaceutskog fakulteta u Beogradu čula sam od jednog kolege da su mnogi farmaceuti otišli u Norvešku i da tamo zarađuju ozbiljne svote novca. Dobro, vreme će pokazati da su to delom bile „lovačke priče“, ali jeste okolnost koja me je malo više naterala da detaljnije pogledam kakva je ta Norveška. 🙂 I počela da gledam po netu i raspitujem se. Odmah sam se oduševila prirodom koju sam mogla da vidim na slikama i snimcima. Takođe sam se oduševila kad sam čula da ljudi tamo uglavnom žive u skladu sa prirodom, čuvaju životnu sredinu, da su skromni, da ne vole da se eksponiraju materijalnim bogatstvom. I to mi je bilo dovoljno da poželim probati život u toj zemlji. Pa kud puklo da puklo.

Kontejneri za reciklažu ambalaže i odeće. Slika: Privatna arhiva

Pretpostavljam da je ubrzo nakon želje za „probanjem Norveške“ došao red i na neke konkretnije korake. Možeš nešto ukratko o tome da ispričaš?

Prvo sam sam krenula učiti jezik u jednoj školi u Beogradu i nakon neslavnog početka ubrzo čula da postoji jedna dobra nastavnica norveškog u Novom Sadu. E tad sam zaista uvidela koliko znači stručan i posvećen nastavnik. Zahvaljujući njoj sam u najkraćem mogućem roku uspevala da položim testove koji su mi bili neophodni na putu od licence do autorizacije za farmaceuta. I ne samo to, tu je bila i pregršt vrlo korisnih informacija, a ono što je meni bilo najbitnije u celoj priči je jedno poznanstvo. Na svoju veliku sreću preko škole sam upoznala jednu divnu devojku koja me je preporučila za posao u apoteci jednom manjem mestu. Bila sam svesna da tako to obično biva kada je reč o prvoj ponudi za posao, tako da mi nije bio problem da se iz velikog grada preselim u nešto što je po mom tadašnjem shvatanju bilo selo. Tako je počeo moj život u Mandalu, najjužnijem gradiću Norveške, koji i dalje nosim u srcu iako sam se iz praktičnih razloga kasnije preselila u Oslo. Period od 3 godine provedene u Mandalu je zaista prelepo iskustvo i prijatelji koje sam tamo stekla me redovno vraćaju tom malom, šarmantnom gradiću.

Šarmantni Mandal iz visine. Slika: Privatna arhiva

Iz Mandala si se preselila u Oslo jer si dobila ponudu za posao u apoteci tamo. Međutim, sada pored tog imaš i jedan novi posao. Kako je došlo do toga da se preorjentišeš na tu stranu?

Novi posao je došao sasvim spontano. Nakon odluke da pređem na vegansku ishranu morala sam početi spremati hranu jer nisam nalazila puno zdravih opcija u prodavnici. Tada sam počela da otkrivam neograničene mogućnosti biljne ishrane i ta kreativnost u kuhinji me je sve više ispunjavala. Tako da sam počela hranu da delim kolegama i prijateljima koji inače ne veruju da hrana moze biti istovremeno i zdrava i ukusna, a još pritom veganska. 🙂 Sećam se moje šefice iz apoteke koja mi je rekla da moram da krenem prodavati hranu koju spremam jer je preukusna. Dve godine nakon te njene izjave došlo je vreme da se zaista vise posvetim tom mom hobiju. I neko vreme je to bio samo hobi uz posao u apoteci, ali je preraslo u jedan mali superfood bar, i moj glavni posao.

Nova radna uniforma. Slika: Privatna arhiva

Da li je prelazak na vegansku ishranu u norveškim uslovima predstavljao svojevrsni izazov ili je to proteklo bez većih problema?

Biti vegan u Norveškoj je (barem meni lično) lako, ništa teže nego biti vegan u Srbiji. Možda čak i malo lakše s obzirom na izbor veganskih proizvoda u ovdašnjim prodavnicama. Neki proizvodi jesu skuplji, ali nisu neophodni. Najzdraviji izbori su zapravo povoljniji, ali zahtevaju pomalo spremanja u kuhinji.

Jedno od uvreženih mišljenja je da je hrana u Norveškoj grozna i da generalno postoji problem da se nađe nešto što nema ukus plastike. Da li je to iz tvog iskustva tačno?

Hrana u Norveškoj jeste za većinu stranaca monotona. 🙂 Riba i morski plodovi su verovatno najzastupljeniji u njihovoj ishrani, što nije iznenađenje s obzirom na dugačku primorsku obalu. Kako nema puno toplih letnjih dana, tako nema ni velikog izbora voća i povrća koje uspeva lokalno. A uvozno pak ima svojih mana. Ali zato srećom postoje plodovi norveške prirode koji uspevaju da zaslade i ona najistančanija nepca. Konkretno norveške jagode su najslađe jagode koje se mogu naći (barem u Evropi). Branje pečuraka u šumi je isto relativno popularno, ali za tako nešto ipak treba biti potkovan mnogo boljim znanjem. Međutim za fotografisanje su uvek dobrodošle.

Šumska pečurka, trebalo bi da je jestiva. 🙂 Slika: Privatna arhiva

I za kraj, koje bi aspekte života izdvojila kao prednosti života u Norveškoj?

Prednosti zivota ovde su pre svega čist vazduh i voda, čak i u gradovima, nešto što smo mi u Srbiji uništili. Ekološka svest naroda je prosto na daleko višem nivou. Velike zelene površine i blizina i dostupnost parkova i prirode i iz urbanih sredina. Sigurnije mesto života za slabe i bolesne; ovde su i ljudi sa raznim fizičkim i psihičkim ograničenjima uključeni u društveni život. To je po meni jedan od najvećih pluseva norveškog društva, način na koji se tretiraju nemoćni ljudi.

Šuma nadomak grada bez otpadaka. Slika: Privatna arhiva

A kao negativni?

Ima i njih, naravno, kao i svuda drugo. 🙂 Leta su jako kratka i neizvesna. Kiša je manje više zagarantovana pogotovu uz obalu, manjak sunčeve svetlosti tokom jeseni i zime ume da dosadi. I naravno ovde je društveni život zaista drugačiji od onog na koji smo mi navikli u Srbiji. Ima ponude u velikim gradovima, dok se u manjim sredinama zabava mora naci u šumi, prirodi i druženju sa prijateljima u kućnoj atmosferi. A i kad mnogo zamrači, (uglavnom) se može otputovati u neke sunčanije destinacije i tako prekratiti taj period.

“Mørketid” ne mora da bude tako mračan. Slika: Privatna arhiva