19 Jan Norveško-srpska rokada
Ukoliko ste se odlučili da svoj život nastavite u Norveškoj, ime na koje ćete sigurno naići na televiziji i u novinama je – Magnus Carlsen! Da ne objašnjavamo mnogo, za one koji ne znaju, to je najbolji šahista sveta trenutno, već nekoliko godina unazad, bez naznake da bi neko mogao u skorije vreme da ga pretekne. Čak je po bodovnom rejtingu, najbolji šahovski velemajstor ikada, a oko toga se slažu i stari vukovi poput Garija Kasparova, koji je sa trinaestogodišnjim Carlsenom 2004. godine – remizirao.
Odrastao je u Tensbergu u šestočlanoj porodici i već kao vrlo mali je pokazivao nesvakidašnje talente. Sa 2 godine je bez problema slagao slagalice od 50 delova, a sa 5 lego setove predviđene za decu uzrasta od 10-14 godina. U želji da dodatno podstakne njegove intelektualne veštine, otac ga je sasvim slučajno naučio da igra šah. Pritom nije slutio da će se on sa svega 13 godina i 148 dana okititi gorepomenutom titulom. Prvu titulu svetskog prvaka je poneo 2013. koju je potom uspešno odbranio 2014, 2016. i 2018. godine. A čini se da su njegovi uspesi tek krenuli da se nižu.
I zgodan i pametan. Izvor: commons.wikimedia.org
Svesni da je Magnus Carlsen samonikli cvet u šahovskom svetu, jedinstven po mnogo čemu, otprilike kao Đoković kod nas, Norvežani su počeli da ozbiljnije računaju na šah i blagodeti koje on donosi u ranom uzrastu. Broj šahista u Norveškoj raste, šah se približio školama i pop kulturi, a u mnoge škole je i ušao kroz školske turnire i sekcije. Ako se pitate kakve to veze ima sa populacijom koja inače prati sadržaj na našem blogu, evo objašnjenja.
Jedan od problema s kojima se porodice koje emigriraju zajedno sa decom školskog uzrasta je svakako adaptacija deteta u novoj zemlji. S obzirom da stvari tamo nikada nisu jednoznačne i očigledne, mnogo je procesa koji se dešavaju direktno vašem detetu kada ga odvedete da raste u inostranstvu. Tu je škola, novo društvo, jezik, sport, umetnost, navike, i tome slično, ali sve to – NA NOVOM JEZIKU! Autor ovih redova bio je u prilici da gaji decu u inostranstvu, pa samim tim i da bude u kontaktu sa drugim roditeljima i decom sa naših prostora koji žive i rastu u dijaspori. Tu je i nastala jedna originalna ideja, zahvaljujući uočenom fenomenu kod “naše” dece u inostranstvu, a to je da često bolje govore srpski jezik sa 6 nego sa 8 godina, a razlog tome je upravo izloženost “novom” jeziku, nasuprot “kućnog” jezika. Prirodna stvar je da dete usvaja jezik okoline i razvija ga do nivoa maternjeg, to tako i treba da bude, ali sasvim je druga dimenzija lošeg zaboraviti jezik svojih roditelja koji si kao mali čak i znao, i to veoma dobro. Ovde dolazimo do priče o šahu, jer je kao sport i veština dovoljno specifičan da može, uz volju i adekvatnu opremu, da se radi onlajn, a pritom zahteva ozbiljnu komunikaciju dok se uči, pa tako šah praktično održava jezik ŽIVIM.
Pisac, pesnik i najtrofejniji dečiji šahovski trener u Srbiji je Majstor FIDE Željko Medar, autor knjige “Naučite šah uz svoje dete”, koja će uskoro ugledati svoje 7. izdanje! Upravo Željko, uz pomoć mini studija i informatičke asistencije roditelja čija deca treniraju u Novom Sadu, u DŠK “Kapablanka 1992”, može učiti šahu i decu koja odrastaju u inostranstvu. U stvari, on to već radi, a neki od prvih polaznika su upravo deca iz Osla, iako su im se do sada već uveliko pridružili drugari iz Amerike, Nemačke, Belgije, Holandije, Italije i Francuske! Posebna je priča to, što se ta deca verovatno nikada i nikako drugačije ne bi ni upoznala, jer imaju drugare tamo gde žive, i eventualno drugare u starom zavičaju kad odu na raspust, ali jedni sa drugima da se povežu, a pritom su iz različitih država – zaista teško!
S obzirom da će u Norveškoj, vaše dete biti “izloženije” šahu nego u Srbiji, i to mnogo, prirodno je da se nekome desi da se dete zainteresuje za šah, već u ranom uzrastu. Ako vam se to desi, budite svesni, onako…egoistično gledano, da ste blagosloveni, jer je šah za decu super aktivnost za razvoj, ali je i za roditelje spas. Ne samo da deca popravljaju koncentraciju i intelekt, već to sve rade uglavnom u tišini i bezbednom okruženju, pa roditelj dobije malo vremena za sebe. Detaljnije o tome šta i kako se radi, možete pogledati na sajtu projekta Rokada.Rs, pa ako vas zanima – i prijaviti se direktno. Fudbal ili košarka, džudo ili gimnastika, plivanje ili kuglanje – ne mogu da se povežu sa jezikom, ali šah, eto – može, a korist je svakako višestruka!
Piše: Aleksandar Ostojić
No Comments