18 Jan Još 5 razloga iz kojih niste naučili norveški, švedski ili danski dovoljno dobro
Prošle sedmice smo obećali nastavak, u sledećem tekstu sledi.
1. Zaboravili ste zašto učite.
S obzirom da je učenje jezika složen i dug proces, a sami često niste svesni svog napretka u jeziku, lako se može desi da izgubite želju za usavršavanjem. Motivacija je ključ brzog i uspešnog usvajanja jezika. Na gubitak mo tivacije može utica sve od usporavanja napretka, neefikasnih metoda učenja, predaleko postavljenih ili nerealističnih ciljeva – do mnogo kompleksnijih stvari kao što su životna situacija, privatni i poslovni problemi ili depresija. Formula je vrlo prosta: nema motivacije – nema učenja. Sastavite listu od 10 razloga zašto učite jezik i razmislite dobro o svemu. Motivacija se lako gubi, ali se može i povratiti. Bitno je ne odustati!
2. Ne trudite se da prevodite i verujete osećaju da „razumete“.
Sećate se kako je bilo kada ste počinjali da učite švedski? Skoro ništa vam nije bilo „logično“ i „razumljivo“, pa ste sve vreme morali da prevodite. Negde na B nivou se ova navika polako izgubi, pošto tada verovatno već posedujete dovoljan fond reči, pa razumete nove reči i izraze bez prevelikog uplitanja maternjeg. Suvo čitanje i prevođenje ima jako malo efekta na višim nivoima, ali suplementarno prevođenje je ponekad sasvim neophodno kako bi se reč, izraz ili deo rečenice u potpunosti razumeli i usvojili. Nije preporučljivo oslanja se na to da „otprilike razumete“ o čemu se radi u tekstu ukoliko želite da se pomerite s mrtve tačke i naučite nešto novo. To da „razumete iz konteksta“ je prva stvar koja će vas sprečiti da napredujete – tako se samo uljuljkujete u svoje blaženo neznanje i tražite izgovore da izbegnete učenje. Ovo važi za apsolutno sve jezičke nivoe, od A1 do C2.
5. Tečno govorite jezik.
Sigurno niste ni pomislili da ovo može da bude nekakav problem, ali nažalost, dobro ste pročitali. Neko ko se zadržao na A nivou može govoriti tečno, kao i neko ko je dostigao C nivo. Do problema dolazi kada se naviknete da koris te jedan te is set izraza koji „radi posao“, i nemate potrebu da naučite nešto što bi vam omogućilo da se izrazite preciznije i tačnije, da razumete ljude oko sebe bolje, da razumete humor (i u vezi sa njim ironiju i sarkazam) ili govor tela. Učenje jezika u suštini nikada ne bi trebalo u potpunosti da prestane – to je proces koji uključuje usvajanje znanja o kulturi i neverbalnoj komunikaciji unutar te kulture, ali je i alat za profesionalno i lično usavršavanje.
4. Izbegavate zabavne aktivnosti na stranom jeziku!
Zabavne aktivnosti, kao što su čitanje knjiga na norveškom ili švedskom, gledanje filmova i serija, učlanjenje u klub koji se bavi aktivnostima koje vas inače interesuju, konverzacione radionice i slično su su sjajan dodatak standardnim kursevima koje pohađate. Na ovaj način ćete nauči mnoge nove stvari, a istovremeno se i zabaviti. Nažalost, mnogi norveški, švedski ili danski jezik povezuju isključivo sa radnim mestom, administrativnim obavezama i drugim zvaničnim oblastima upotrebe jezika koje nisu dovoljno interesantne da bi produbile želju za učenjem. Rezultat je naravno pad motivacije i opšta stagnacija u jezičkom smislu.
5. Izbegavate situacije u kojima morate koristiti strani jezik.
Svesno ili nesvesno se trudite da ne dođete u kontakt sa izvornim govornicima ili prebacujete istog časa na engleski. Čemu onda svi časovi, sati i sati provedeni nad tekstovima, vežbama slušanja, konverzacijama, listama glagola…? Niko ne može prvo nauči jezik, pa onda progovori – jezik je živ organizam koji raste i razvija se tokom vremena i u upotrebi. Susret sa kulturom i sa izvornim govornicima tog jezika je iskustvo koje je neophodno svakome ko ozbiljno želi da progovori jezik. To je ona praksa koju je neophodno steći pored kurseva koje pohađate, ali i nezaboravna lekcija. Vredi probati.
Izvor: Serbiske profesjonelle
No Comments