Norskprøve – sve što niste znali o ispitu a niste imali koga da pitate – pisanje

13 Mar Norskprøve – sve što niste znali o ispitu a niste imali koga da pitate – pisanje

Nakon što smo prošli kroz čitanje i slušanje, došao je red na ono što većini najteže pada – pisanje. Ovo je jedini deo ispita gde ne možete dobiti veći rezultat od onog nivoa za koji ste se prijavili, tj. ako ste prijavili pisanje A2/B1, najviši rezultat koji možete da dobijete je B1. Istovremeno to ne znači da u ovoj situaciji ne možete da dobijete manje od A2. Ukoliko su tekstovi toliko loši, moguće da je spadnete i na tzv. „under A1“ (ispod A1). Ovo je i jedini deo ispita gde možete i da se zvanično žalite na dobijeni rezultat. Forma ispita se razlikuje od nivoa do nivoa, i radi se na računaru. Kandidati mogu naravno da pišu koncept i organizuju svoje misli na papiru koji se dobija na ispitu, ali taj papir morate da predate kada se ispit završi. 

Ispit na nivou A1/A2 sastoji se od tri zadatka i kandidati imaju na raspolaganju 90 minuta:

Prvi zadatak je pisanje kratke poruke, najčešće u formatu običnog SMS-a. To su najčešće poruke koje se svode na to da nekog treba da pozovete na rođendan, večeru, izlazak i tome slično ili poruke koje šaljete šefu, kolegi, prijatelju i sl. da ne možete da dođete na posao jer ste bolesni, nešto je iskrslo, gužva je u saobraćaju, napolju je nevreme itd.

Drugi zadatak: opis slike, najčešće 50–80 reči. U pitanju su jednostavni opisi poput koliko ljudi vidite na slici, šta imaju na sebi, gde se nalaze, kakvo je vreme, šta rade…

Treći zadatak: kraći tekst/sastav na zadatu temu. Najčešće su to teme koje se prelaze na A2-kursu: vreme u zemlji iz koje kandidat dolazi, proslava nekog praznika, opis nekog filma, putovanja, tradicije, jela iz Norveške ili zemlje porekla, šta volite da radite u slobodno vreme, šta ste radili prošlog leta i tome slično.

Ispit na nivou A2/B1 se takođe sastoji od tri zadatka za koje kandidati dobijaju ukupno 90 minuta:

Prvi zadatak je opis slike, ali na kompleksnijem nivou od onog koji se traži na A1/A2. Ovde nije potrebno samo da opišete šta vidite na slici, već da pokušate da napravite jednostavnu priču bez detaljnog opisivanja svega što vidite kao što je to na A1/A2. Od kandidata se traži da bolje vlada promenom imenica, da koristi prideve, zavisne rečenice i predloge. Obično 80–100 reči.

Drugi zadatak je kraći sastav na neku svakodnevnu temu, liči dosta na treći zadatak sa A1/A2, ali se ovde traži kompleksniji jezik i bolje vladanje gramatikom (80–200 reči).

Treći zadatak je formalno pismo, dakle mejl, žalba ili predlog u kome se od kandidata očekuje da izrazi svoje mišljenje o nekoj temi, situaciji ili problemu, koje mogu biti dosta raznolike. To recimo može da bude žalba zbog ukidanja autobuske linije, previsokog računa za struju, lošeg odnošenja smeća, nedovoljno dobre kulturne ponude, potom problemi sa komšijama koji puštaju glasnu muziku, loš izbor hrane u kantini na poslu/u školi i slično. Potrebno je napisati minimum 80 reči.

Na ispitu na nivou B1/B2 kandidati imaju na raspolaganju cela dva sata (120 minuta) i dva zadatka:

Prvi zadatak je manje–više isti kao treći zadatak sa A2/B1, ali su jezički i gramatički kriterijumi veći. U pitanju je ponovo formalno pismo: neka vrsta žalbe ili izjašnjavanje o nekoj situaciji ili problemu, s tim što se od kandidata ne traži samo da izrazi svoje mišljenje, već i da ga argumentuje činjenicama.

Drugi zadatak je sastav: pisanje teksta na jednu od dve zadate tvrdnje, i na kandidatu je da se odluči za temu koja mu/joj više leži. Tekst treba da ima od 250 do 350 reči i imajte u vidu da ništa što napišete preko tog broja reči neće biti uzeto u obzir prilikom ocenjivanja, dakle držite se zadatog okvira.

U njemu je potrebno da se prati forma koja se uči i u našim školama – uvod (innledning), razrada (hoveddel) i zaključak (avslutning). U ovom zadatku izlaganje treba da ima logički sled informacija i argumenata, tzv. „rød tråd“ (crvena nit). Ovo je ujedno i najteži zadatak na kome je prolaznost na ovom ispitu iz prvog puta dosta mala. Kriterijumi su sa razlogom visoki, jer je za upis na bilo koji studijski program na norveškom jeziku potrebno dobiti B2 na sva četiri dela ispita. Razlog niske prolaznosti je najčešće nedovoljno dobro vladanje gramatikom, prvenstveno kad su u pitanju građenje različitih oblika reči (promena imenica, prideva i glagola) i nedovoljno dobra kontrola nad rečeničnom strukturom u složenim rečenicama. 

Slika: freepik.com

Za razliku od čitanja i slušanja gde jezičke nivoe kandidata mere specijalno napravljeni softveri, tekstovi kandidata se šalju eksternim cenzorima i pregledaju ih neretko dve osobe. Cenzori prolaze kroz posebne obuke, i u obavezi su da prisustvuju na posebnim seminarima koji se za njih održavaju nekoliko puta godišnje. Prilikom ocenjivanja, služe se posebnom listom kriterijuma koja je javno dostupna ovde. Tokom jeseni 2023. očekuje se sveobuhvatna revizija postojećih kriterijuma i njihovo moguće pooštravanje o čemu će biti više reči kada budu bili zvanično objavljeni. 

 Korisni saveti za ovaj deo ispita: 

• koliko god ovo može banalno da zvuči – dobro pročitajte zadatak i pišite o onome što se traži u zadatku. Ukoliko u zadatku na primer stoji da treba da predložite upravi zgrade da treba da se organizuje roštilj kako bi se stanari bolje upoznali, a umesto toga napišete dugačak poziv na okupljanje, računaće se da niste odgovorili na zadatu temu
• morate da uradite sve zadatke – u suprotnom ostali tekstovi neće biti pregledani i to će se računati kao da niste ni izašli na ispit
• na rečeničnom nivou posebno obratite pažnju na ono što se uči već na A1, a to je u kom se redosledu raspoređuju priloške odredbe, glagol i subjekat u rečenici, kao i to da se ove rečenične funkcije često sastoje od više reči. Taj deo se dalje prenosi i proširuje na svim ostalim nivoima
• ako izlazite na B1 i B2 neophodno je da što bolje savladate zavisne rečenice i položaj rečeničnih adverbijala u tim rečenicama. Pogotovo na B2 se od kandidata očekuje da proizvedu što više složenih rečenica, od kojih neke treba da počinju zavisnom rečenicom u kojoj su rečenični adverbijali na pravom mestu
• redovno ponavljajte nepravilne glagole sve dok se na „automatizuju“
• posvetite posebnu pažnju tzv. imeničkim frazama/sintagmama koje u sebi sadrže imenicu i pridev koji se slažu u svojim oblicima
• trudite se da posle svakog završenog poglavlja u knjizi po kojoj radite pišete rečenice u kojima ćete upotrebiti nove reči i izraze 
• vodite računa o pravopisu i interpunkciji (mala i velika slova, razmaci posle interpunkcijskih znakova, zarezi u složenim rečenicama koje počinju zavisnom rečenicom)
• držite se okvirnog broja reči po zadatku. Ukoliko stoji npr. 80–200 reči, nije problem ako napišete malo više od 200 reči, ali jeste problem ako napišete manje od 80 reči. U svakom trenutku ćete na dnu ekrana moći da vidite koliko ste reči napisali.