Norskprøve – sve što niste znali o ispitu a niste imali koga da pitate – slušanje i čitanje

11 Mar Norskprøve – sve što niste znali o ispitu a niste imali koga da pitate – slušanje i čitanje

U prethodnom delu teksta rekli smo nešto uopšteno o polaganju ispita iz norveškog jezika (Norskprøve). U ovom delu teksta ćemo se baviti tzv. adaptivnim delovima ispita, odnosno slušanjem i čitanjem.

Oni se polažu na računaru i na njima možete dobiti sve rezultate, od A1 do B2, što zavisi od toga koliko brzo i koliko tačno odgovarate na zadatke iz ispita. Ukoliko ste planirali da polažete samo slušanje i čitanje (ili samo jedan od ova dva), potpuno je nebitno da li ste se prijavili za A1/A2, A2/B1 ili B1/B2, upravo zato što na njima možete da dobijete bilo koju „ocenu“ iz ovog raspona i zato što je taj ispit isti za sve kandidate. Šema ispita izgleda ovako: 

Slika:  Screenshot kompetansenorge.no

Oba ova ispita sastoje se iz tri dela. Na početku ispita dobijate dve manje grupe zadataka (otprilike 7-8 zadataka) koje su zovu forprøve 1 i forprøve 2. Zadaci u forprøve 1 su na lakšem nivou (otprilike A2). U zavisnosti od broja tačnih odgovora u forprøve 1, softver šalje kandidata na drugu grupu zadataka (forprøve 2), gde zadaci opet mogu da budu ili približno na A2-nivou (forprøve 2a) ili na B1-nivou (forprøve 2b). Tek kada završite ovaj drugi deo ispita, prelazite na treći deo, glavni deo ispita (hovedprøve), koji zapravo i određuje koji rezultat ćete dobiti na ispitu i koji, u zavisnosti od toga kako ste uradili prethodna dva dela, sadrži zadatke na sledećim nivoima: A1/A2, A2/B1 ili B1/B2. Glavni deo ispita (hovedprøve) sastoji se od dvadesetak zadataka. Broj zadataka možete videti u svakom trenutku na dnu ekrana: 

Slika:  Screenshot kompetansenorge.no

Dakle, dokle god vidite u dnu ekrana da stoji 7-8 zadataka, to znači da ste još uvek niste došli do glavnog dela ispita. Za svaki tačan odgovor kandidat dobija po jedan poen, ali pošto su zadaci na različitim nivoima, u ukupnom zbiru se ne gleda samo prost broj poena, već i kako su se oni raspodelili po zadacima iz različitih nivoa. U svakom slučaju ne treba da razmišljate o broju poena, već da tačno uradite što više moguće zadataka. 

Slušanje

Ispit slušanja traje od 30 do 60 minuta i ovde važi sledeće pravilo: jo lenger – dess bedre, odnosno što duže, tim bolje. Ukoliko završite ispit nakon recimo 35 minuta, nemojte se nadati većem rezultatu od A2. Ovaj deo ispita je u potpunosti automatizovan – svaki zadatak možete da čujete dva puta, nakon čega softver automatski prelazi na sledeći zadatak, bez obzira na to da li ste kliknuli ili obeležili neki odgovor ili ne. Jedini izuzetak su zadaci na B2-nivou, koji se puštaju samo jednom. Kada (ili ako) dođete do zadataka na tom nivou, čućete obaveštenje o tome da će se naredni zadaci puštati samo jedanput. Ispit nije moguće pauzirati, i iz toga razloga uvek volimo da kažemo kandidatima da je „sada najbolji trenutak da odete do WC-a ako već niste“. 

Kao što je već ranije napomenuto, dobićete i prazan list papira na kome ćete moći da hvatate beleške ukoliko vam je tako lakše da rešite zadatke. Na ovom linku možete da vidite tipove zadataka na različitim nivoima. Negde je potrebno da samo da kliknete na sliku, dok u nekim drugim tipovima morate da otvarate padajuće menije ili da sortirate različite elemente prema zadatom redosledu. Preporučujemo da isprobate zadatke na svim nivoima. 

Korisni saveti za ovaj deo ispita: 

• koristite mogućnost što možete da hvatate beleške dok slušate; zapisujte bitne detalje, pogotovo brojeve, datume i godine i obratite posebnu pažnju na formulacije poput „nakon dve nedelje“, „pre pola sata“, „za 45 minuta“, „prekjuče“, „četvrtina“, „20%“ i slično gde se od kandidata traži da nešto takoreći izračunaju da bi došli do tačnog odgovora
• na zadacima na višim nivoima se odgovor neretko krije u prve dve-tri rečenice u dužim izlaganjima
• ne odlažite odlazak u WC 🙂 
• jačinu zvuka možete sami da podesite na računaru, najoptimalnije je da bude između 30 i 40% 
• u zadacima ćete zasigurno imate neke nepoznate reči ili dijalekte; pokušajte da se koncentrišete na kontekst i da „rekonstruišete“ o čemu je reč 

Čitanje

Ispit iz čitanja, odnosno razumevanja pročitanog ima istu šemu kao i ispit slušanja – forprøve 1, forprøve 2 i hovedprøve. Glavna razlika je u tome da ovaj deo nije automatizovan i da ovde možete da preskočite neki zadatak i da se na njega vratite kasnije (ali samo unutar jedne grupe zadataka) ili da ispravite odgovor u nekom zadatku koji ste već uradili. Ili prostije rečeno – zadatke možete raditi po željenom redosledu. 

Na ovom delu ispita kandidati na raspolaganju imaju maksimum 75 minuta, ali to i dalje ne znači da nisu u trci sa vremenom. Glavni razlog zbog koga ljudi na ovom delu ispita dobiju niži rezultat od očekivanog je to što nedovoljno dobro procene koliko vremena mogu da potroše prilikom rešavanja zadataka, pogotovo dok se još uvek nalaze u forprøve 1 i forprøve 2. Ovu situaciju može i da ilustruje prosta računica – recimo da u sva tri dela ispita imate ukupno 40-ak zadataka. 75 minuta podeljeno sa 40 iznosi manje od dva minuta po zadatku, a ukoliko ciljate B2, onda i nemate baš mnogo vremena na raspolaganju. 

Kao i u ispitu slušanja, i ovom delu imate različite tipove zadataka koje možete naći ovde, i koje bi trebalo da pogledate unapred. Negde je potrebno da se klikne na jednu od ponuđenih slika ili na neki objekat unutar jedne slike, dok u težim zadacima treba da organizuje određene elemente ili da pronađete sinonime. 

Korisni saveti za ovaj deo ispita: 

• potrudite se da ne izgubite previše vremena u prva dva dela ispita (forprøve 1 i forprøve 2); oni određuju na kom nivou ćete dobiti glavnu, najveću grupu zadataka i potrebno je da ih uradite što brže, i naravno, tačnije. Potrudite se koliko god je to moguće da ih završite tokom prvih 15 do maksimum 20 minuta, kako bi ostalo dovoljno vremena za hovedprøve. Koliko god se činilo da imate dovoljno vremena – nemate ga. 
• posebno obratite pažnju na ono što se traži u zadatku; zadaci na B1 i B2 vrve od gomile informacija koje tu stoje da bi odvlačile pažnju kandidata. Pažljivo pročitajte pitanje iz zadatka i krenite odmah da tražite odgovor. 
• u zadacima gde se od kandidata traži da pronađe sinonime, od velike pomoći može da bude poznavanje gramatike, odnosno kako se grade određeni oblici reči. Ako npr. vidite da se traži da pronađete neki glagol, obratite pažnju na oblik tog glagola. Ukoliko stoji da pronađete sinonim za npr. „å skaffe seg“, koncentrišite se na glagole iz teksta koji stoje u infinitivu. Ili, ako se traži da pronađete sinonim za imenicu koja stoji u npr. neodređenom obliku množine, fokusirajte se na imenice u istom obliku, ali vodite računa da reči koje stoje u istom obliku nemaju nužno i iste nastavke, poput unger/barn, trengte/behøvde i sl. 
• u zadacima gde se pojavljuje dosta imena obratite pažnju na zamenice ili reči za zanimanja
• ukoliko ste u fazi spremanja ispita, pokušavajte da čitate što više možete, pogotovo različite tipove tekstova. Ukoliko se mučite sa običnim novinskim člancima, možete da isprobate pojednostavljenu verziju na klartale.no gde ima veliki broj besplatnih članaka o aktuelnim temama u Norveškoj.