18 Aug Zdravo, optimalno ostrvo. Tri „najkulje“ švedske reči
Portal The Local (thelocal.se) je svojim čitaocima dao zanimljiv zadatak – da otkriju svoju najdražu reč u švedskom. Govornici engleskog kojima je švedski strani jezik prvo su predlagali svoje omiljene švedske reči na društvenim mrežama Facebook i Twitter, kao i putem ankete na sajtu The Local. Urednički tim portala je od oko 100 pristiglih predloga sastavio uži izbor od deset reči, na osnovu broja glasova koje su reči dobile.
Kako bi odabrali pobedničku reč, čitaoci su dobili priliku da glasaju za svog favorita u užem izboru. Nakon više od 2700 glasova, proglašen je pobednik: tjena, sa ubedljivih 1534 glasova, odnosno više od polovine (54%). Ista reč je i pre nešto manje od dve godine proglašena za reč dana na istom portalu. O tome koliko je ova reč popularna, govori i komentar jedne čitateljke koja je navela i da je reč „milozvučna“ i da joj „srce zaigra“ kad je čuje.
Tjena je jedna od onih reči koja vam omogućava da zvuči kao da ste bolji i tečniji u švedskom nego što to zapravo jeste slučaj. Koristi se kada pozdravljate nekoga, a u stvari je ležernija i poznatija alternativa reči hej (zdravo). Koriste je u gotovo svim situacijama, s izuzetkom recimo susreta sa organima zakona ili kada se prvi put pozdravljate sa novim šefom. Iako se danas smatra neformalnim pozdravom, na primer: Tjena Olle, det var inte i går! (Zdravo Ule, dugo se nismo videli!), tjena zapravo ima zanimljiviju istoriju nego što ste možda pomislili. Može se pratiti sve do 18. veka kada je kao izraz mjuka tjänare označavala poniznog slugu, međutim, u današnje vreme malo Šveđana razmišlja o ovom arhaičnom značenju – načinu iskazivanja učtivosti i poštovanja vrlo važnoj osobi.
Druga reč po broju glasova (22%) možda i nije toliko iznenađenje: lagom, a znači „ni previše, ni premalo“; jedna je od retkih švedskih reči za koju je čuo veliki broj ljudi koji ne govori švedski. Možda ste za nju čuli kao izraz koja označava opušteni švedski način života, kao i često citiranu tvrdnju da je neprevodiva. Međutim, autorka teksta ”Six myths about the Swedish language (and why they’re untrue)”, tj. “Šest mitova o švedskom jeziku (i zašto su neistiniti)” na portalu The Local, objašnjava da se reč može prevesti na engleski kao just right (taman) ili optimal (optimalno), zavisno od konteksta. Ali očito je da puno ljudi i dalje misli da je neprevodiva. Jedna od čitateljki, koja je predložila ovu reč, u vezi sa njom je napisala: “Način razmišljanja da smo jednaki i da nismo posebniji od drugih, navodi nas da poštujemo jedni druge.”
Slika: unsplash.com
Poslednja u top tri reči je – ö, jedna od najkraćih reči u rečniku švedskog, a znači ostrvo. Jedan od čitalaca koji ju je predložio, za ovu reč kaže: ”Iako se sastoji od samo jednog slova, gde god da odete vidite reč ö, s obzirom na to da Švedska ima veliki broj vodenih površina i samim tim ostrva”. Zanimljivo je pomenuti i da je reč ö osvojila 8% glasova čitalaca, i time zamalo izgubila treću poziciju od uzvika oj (au!, uh!) koji je dobio 7% glasova.
Slika: pixabay.com
Za kraj navodimo ostalih šest reči u top 10, sa 3% ili manje od ukupnog broja glasova:
· fika – označava pauzu za kafu ili čaj;
· sköldpadda – kornjača;
· jordgubbe – jagode (iako se ova složenica sastoji od reči jord – zemlja i gubbe – čovečuljak);
· varsågod – izvolite; nema na čemu;
· fart – brzina (nemoj da ste slučajno pomislili nešto drugo) i
· bra – dobro (ako ste i ovde pomislili nešto drugo, možda možete da uradite naš kviz o lažnim prijateljima).
U svakom slučaju, nadamo se da ćete uspeti da odete i uživate na jednom od mnogobrojnih bajkovitih švedskih ostrva (jedno je prikazano na slici ispod), da ćete pozdravljati Šveđane favorizovanim izrazom tjena i da ćete voditi stil života koji bi se mogao okarakteriseti kao lagom.
Slika: YouTube screenshot
Izvori:
https://www.thelocal.se/20181016/swedish-word-of-the-day-tjena
https://www.thelocal.se/20190812/six-myths-about-the-swedish-language-and-why-theyre-untrue
No Comments